Vest: Akodanas zagrmi, biće plodna godina. Danas je Sveti German

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Epifanija, Svetog Germana Carigradskog.

Sveti Epifanije, episkop kiparski:

Rođen kao Jevrejin, no uvidevši silu vere Hristove, krstio se zajedno sa svojom sestrom Kalitropijom. U dvadeset šestoj godini svojoj zamonašio se u manastiru svetog Ilariona. Docnije osnuje zaseban manastir, gde se pročuo po celoj Palestini i po Misiru zbog svog podvižništva, duhovne mudrosti, i čudotvorstva. Bežeći od slave ljudske, udalji se u Misir. Na putu se sretne sa velikim Pafnutijem, koji mu proreče, da će biti arhijerej na ostrvu Kipru. I zaista, posle više godina Proviđenjem Božjim dođe Epifanije na Kipar, gde bude iznenadno izabran za episkopa. U šezdesetoj godini postane episkopom u gradu Salamini, i kao episkop upravljao je crkvom Božjom pedeset pet godina. Svega je živeo na zemlji sto petnaest godina, i upokoji se od ovoga života da večno živi u carstvu Hristovom. Pred smrt bude pozvan u Carigrad od cara Arkadija i žene mu Evdoksije na sabor episkopa, koji je trebalo po želji carevoj i caričinoj da osudi svetog Jovana Zlatousta. Prispevši u Carigrad, on ode u dvor carev, gde ga car i carica duže zadrže nagovarajući ga da se izjasni protiv Zlatousta. Čuju građani, čuje i Zlatoust, kao da se Epifanije saglasio s carem protiv Zlatousta. Zato mu Zlatoust napisa pismo: "Brate Epifanije, čuh da si savetovao cara, da se ja prognam; znaj da i ti više nećeš videti prestola tvoga". Na to mu Epifanije otpisa: "Stradalniče Jovane, odolevaj uvredama; znaj da i ti nećeš stići do mesta, u koje te progone". - I oba ova svetiteljska proročanstva zbiše se ubrzo: ne hoteći se saglasiti nipošto s carem na progonstvo Zlatousta. Epifanije tajom sede u lađu i pođe za Kipar, no na lađi umre; a Zlatousta otera car u progonstvo u Jermeniju; no svetitelj ovaj usput umre. Upokoji se sveti Epifanije 403. godine. Od mnogih dela svetog Epifanija najpoznatije je Kovčežić, po grčki: Panarion, u kojem je izloženo i pobijeno osamdeset jeresi.

Sveti German, patrijarh carigradski:

Sin prvog carskog senatora, koga ubi car Konstantin Pogonat. Isti ovaj zli car uškopi senatorovog sina, ovoga Germana, i silom ga odagna u manastir. Kao monah German zasvetli kao zvezda svojim životom dobrodeteljnim. Zbog toga bude izabran prvo za episkopa kizičkog, a potom, kada se zacari Anastasije II, i za patrijarha carigradskog. Kao patrijarh krstio je zloglasnog Kopronima, koji u vreme krštenja uprlja vodu nečistotom. I proreče tada patrijarh, da će to dete kad postane carem uneti u Svetu Crkvu nekakvu nečistu jeres. To se i zbi. Kada Kopronim posta carem, obnovi jeres ikonoboračku. Lav Isavrjanin, otac Kopronimov, otpoče gonjenje ikona, a kad mu se patrijarh German usprotivi, osorni Lav uzviknu: "Ja sam car i sveštenik!" pa zbaci Germana s prestola i otera u manastir, gde ovaj svetitelj prožive još deset godina, dok ga Gospod ne pozva k Sebi u Carstvo nebesko 740. godine.

Sveti mučenik Pankratije:

Iz Frigije došao beše u Rim gde kao četrnaestogodišnji dečak bi namučen i ubijen za Hrista 304. godine. Ovaj svetitelj mnogo se štuje na Zapadu. U Rimu postoji crkva njegovog imena, i u toj crkvi počivaju svete mošti njegove.

BESEDA:

o tome kako ljudi u sreći ne slušaju zakon Božji

Govorih ti o sreći tvojoj, a ti reče: neću da slušam (Jerem. 22, 21)

Ovu žalbu podiže Gospod nad vojskama protiv Joakima cara Judinog i protiv naroda judejskog. No zar nisu ove reči u punoj sili i danas, kad se iskažu u lice našeg naroda n bezmalo svakog od nas pojedinačno? Kad se osetimo srećni, mi ostavljamo Boga u senci, i reči Njegove predajemo zaboravu; no čim nas nesreća okruži svojim tamnim krilima, mi se okrećemo k Bogu i vapijemo za pomoć. U nesreći zapovesti Gospodnje čine nam se slatke kao med, a u sreći gorke kao lek. Nije li onda bolja nesreća od sreće? Nije li spasonosnija nesreća, u kojoj tražimo Boga. nego sreća, u kojoj zaboravljamo Boga?

O zemljo, zemljo, zemljo! Čuj reč Gospodnju! vapije istiniti prorok Božji. Čovek je zemlja, reč je Gospodnja život usađen u tu zemlju. Hoće li zemlja radije da ostane bez životnog useva, i da bude prokleta, ili će da neguje povereni joj usev, i da bude blagoslovena? O kako je ružna gola, vododerna, i jalova njiva, a kako je lepa njiva obrađena i bogatim usevom pokrivena! I jedna i druga njiva ti si, čoveče. Biraj: smrt ili život! Nijedan domaćin ne ceni zemlju ništa, ako na njoj ne rodi nikakav usev. Zar će Bog biti nepametniji od običnih domaćina, i ceniti nešto njivu koja izjalovi svako seme što se na nju baci?

Šta će biti od čoveka, koji u sreći svojoj ne sluša reči Božje? Pogrebom magarećim pogrepšće se. Tako reče prorok caru Joakimu, i reč se njegova zbi. Kada Haldejci zauzeše Jerusalim, ubiše Joakima, vukoše ga ispod zidina gradskih, i ostaviše psima. I bi s carem neposlušnim što biva i s magarcima. O čoveče, o zemljo! Čuj blagovremeno reč Gospodnju, da se ne izlije na tebe gnev domaćina kao na jalovu njivu, i da kraj tvoj ne bude isti kao i kraj magarca.

Gospode dugotrpeljivi, spasi nas okamenjenosti srca i pomračenosti uma, od ove dve ljute bolesti, zlehudih posledica onih časova života, koje ljudi nazivaju srećnim. Spasi i pomiluj, Gospode nad vojskama! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!