Vest: Ako ste u nevolji pomolite se Svetom Dionisiju

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog sveštenomučučenik Dionisije Areopagit; Sveti Pajsije (Janjevac), patrijarh Pećki.

Sveti sveštenomučenik Dionisije Areopagit

Ubraja se u sedamdeset manjih apostola. Ovaj divni muž beše od znamenite neznabožačke familije iz Atine. Svršivši školu filozofije u Atini ode u Misir da još uči. U to vreme jednoga dana izdahnu Gospod Hristos na krstu, i sunce pomrča, i bi tama i u Misiru 3 sata. Tada Dionisije uzviknu: "Ili Bog Tvorac sveta strada, ili ovaj svet skončava". Vrativši se u Atinu oženi se ženom Damarom, i imaše s njom sinove. Beše član najvišega suda kod Grka, Areopaga, zbog čega mu je i ostalo nazvanje Areopagit. Kada apostol Pavle propovedaše Jevanđelje u Atini, krsti se Dionisije sa celim domom svojim. Od Pavla bi posvećen za episkopa Atinskog (jer beše ostavio i ženu i decu i položaj svoj radi ljubavi Hristove). Putovaše s Pavlom dovoljno dugo i upozna sve ostale apostole Hristove. Hodio je naročito u Jerusalim, da vidi Presvetu Bogorodicu, i opisao je taj susret s njom u jednom delu svom. Bio je i na pogrebu Svete Prečiste zajedno sa ostalim apostolima. Kada učitelj njegov sv. Pavle mučenički postrada, poželi i Dionisije takvu smrt sebi. I ode u Galiju na propoved Jevanđelja među varvarima, zajedno s Rustikom prezviterom i Elevterijem đakonom. Pretrpe mnogo, ali i uspe mnogo. Njegovim trudom mnogi se neznabošci obratiše u veru Hristovu. Dionisije sagradi u Parizu malu crkvicu, gde služaše službu Božju. Kada mu beše 90 godina, bi uhvaćen i mučen za Hrista, zajedno sa Rustikom i Elevterijem, dok ih svu trojicu najzad mačem ne posekoše. Odsečena glava sv. Dionisija odskočila je na veliku razdaljinu i pala pred neku hrišćanku Katulu, koja ju zajedno sa telom česno sahrani. Postradao u vreme Dometijana 96. god. Napisao znamenita dela: o imenima Božjim, o nebesnoj i crkvenoj jerarhiji, o tajanstvenom Bogoslovlju, o Presvetoj Bogorodici.

Prepodobni Jovan Hozevit

Misirac. Podvizavao se u Hozevitskoj obitelji u vreme cara Justinijana. Kad god je služio liturgiju viđao je svetlost nebesku u oltaru. U blizini njegovoj podvizavao se starac Ananija. Čudesno beše smirenje ovih svetitelja. Neki čovek dovede svoga poludelog sina starcu Ananiji, da ga molitvom isceli. Ananija ga posla sv. Jovanu, kao većem od sebe. Jovan pak ne može da ne posluša starca, ali viknu: "u ime Isusa Hrista zapoveda ti Ananija a ne ja da iziđeš iz ovog mladića!" I mladić odmah ozdravi.

Prepodobni Dionisije Pečerski Jeromonah i zatvornik

O Vaskrsu 1463. god. njemu se dogodio ovakav slučaj. Sa krstom i kadionicom on je obilazio peštere da bi okadio mošti i grobove usopših svetitelja. Pa preispunjen vaskršnjom radošću ušavši u pešteru on vikne: "Sveti oci i bratije: "Hristos voskrese!” U tom trenutku razleže se glas iz grobova silan kao grom: "Vaistinu voskrese!”

Sveti Isihije Horovit

Najpre bio nebrižljiv prema spasenju duše svoje. No razboli se teško, i umre, i povrati se od smrti, i bi zdrav. To ga potpuno promeni. On se zatvori u Svetoj Gori u keliju i ni s kim ni reči ne progovori 12 godina. Pred smrt otvoriše mu monasi keliju i umoliše ga, da im kaže neku pouku. On samo reče: "ko na smrt pomišlja, ne može zgrešiti". Od njega su proizašli tzv. "Isihisti", koji su ćutanje, bogomislije i umnu molitvu isticali kao vrhovnu delatnost pravih monaha. Oni su imali naročiti Skit Isihista, ili Bezmolvnika, u Sv. Gori. Priča se i za sv. Grigorija Bogoslova, da je bio bezmolvnik u vreme časnog posta. Sv. Isihije živeo u VI veku.

Beseda

o strahu i radosti u Bogu

Služite Gospodu si strahom, i

radujte se njemu s trepetom (Ps. 2, 11).

Carevima i sudijama zemaljskim govori prorok Božji ove reči. Jer su oni skloni oholosti i raskalašnosti zbog sile i bogatstva, koje im se dade. O carevi i sudije, grumenje prašine pod nogama Božjim, ne zaboravite, da ste vi samo sluge Božje, najamnici od danas do sutra! O čemu misli najamnik u njivi kopajući ceo dan? O plati, koju će u veče primiti. Čime se ponosi najamnik? Ne težačenjem, nego platom. Čemu se raduje najamnik? Trudu i znoju ili plati? Naravno plati. I vaša je služba na njivi ovoga života težačenje najamničko, o carevi i sudije. Zato služite Gospodaru svome, koji vas je najmio, sa strahom, jer ne znate, kako će Gospodar vaš na kraju oceniti trud vaš i kakvu će vam platu dati. Služite sa velikom smirenošću govoreći sami sebi: mi smo nepotrebne sluge (Lk. 17, 10). Neizvesno je, da li ćete primiti nagradu ili kaznu, kada u grob siđete i pred Cara Sudiju iziđete. Otuda strah mora ispunjavati sve dane službe vaše.

Radujte se njemu s trepetom. Radujte se radošću čistom i svetom, kao što se i angeli raduju Bogu živome i nepristupnome. Čistotom i svetošću miriše rajska radost, a zluradost adsku prati raskalašan smeh. Zato je rajska radost trajna, dok se adski smeh smenjuje gnevom i jaukom. Služiti sa strahom, jer je Gospod pravedan: radujte se g trepetom, jer je Gospod uzvišen i svet. O Gospode Bože naš, pravedni i uzvišeni, strašni i sveti, sav je naš život na zemlji služba Tebi i radost o Tebi. Ako ne služimo Tebi, služimo propasti svojoj; i ako se ne radujemo o Tebi, radujemo se o crnom zlotvoru svome. Klanjamo Ti se i molimo Te, pomozi nam, da službu našu upravljamo strahom Tvojim, i radost našu čistimo trepetom od Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici !

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!