Vest: Verom prosvetlio, mnoge krstio i idole skrušio. Danas slavimo Svetog apostola Akilu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti apostol Akila; Prepodobni Nikodim.

Sveti apostol Akila

Jedan od sedamdeset apostola. Kao Jevrejin živeo najpre u Italiji sa svojom ženom Priskilom. Kada car Klaudije naredi da se svi Jevreji proteraju iz Rima i Italije, tada se Akila preseli u Korint, gde ga apostol Pavle prvi put upozna, i osta u domu njegovu godinu i po, krsti njega i ženu njegovu. Goreći revnošću prema veri Hristovoj Akila i Priskila otpratiše Pavla do Efesa, i pomagahu mu u delu njegovom apostolskom. Iz Efesa napisa Pavle prvu svoju poslanicu Korinćanima, u kojoj pri kraju kaže: pozdravljaju vas mnogo Akila i Priskila s domašnjom crkvom svojom (16, 9). Po smrti cara Klaudija bi dozvoljeno Jevrejima da se vrate u Italiju, i Akila s Priskilom se vrati u Rim. Pišući po tom poslanicu Rimljanima iz Korinta apostol pozdravi stare prijatelje i satrudnike svoje: pozdravite Priskilu i Akilu, pomoćnike moje u Hristu Isusu koji za dušu moju svoje vratove položiše, kojima ne ja jedan zahvaljujem nego i sve crkve neznabožačke, i domašnju crkvu njihovu (16, 3-4). Docnije opet vidimo Akilu u Efesu, gde deluje zajedno sa sv. Timotejem. Okovan u Rimu piše Pavle Timoteju u Efes: pozdravi Priskilu i Akilu (II Tim. 4, 19). Kao episkop Akila mnoge krsti i verom prosveti, idole skruši, hramove sazida, sveštenike postavi i pronese među ljudima slavu Sina Božjeg vaploćenog. Najzad bi ubijen od ozlobljenih neznabožaca, i preseli se u carstvo Hristovo.

Prepodobni Elije

Monah Misirski iz IV stoleća. Izrane mladosti posvetio se monaškim podvizima u pustinji tako da je životom svojim i moćnim čudesima izazivao divljenje i monaha i svetovnjaka, i ako je begao od slave ljudske, nije se mogao sakriti. Imao velike borbe sa prelestima đavolskim, naročito za vreme dugotrajnog posta. Đavo mu je predstavljao čas med čas krasne jabuke, ali se on nije dao obmanuti. Prozirao je u srca ljudska i pogađao svačiju strast i svačiju pomisao ne zbog toga da bi pokazao svojetajanstveno znanje nego da bi ljude ispravio.

Prepodobni Nikodim

Prepodobni Nikodim Svetogorac rodio se 1749. godine na kikladskom ostrvu Naksos. Njegovi roditelji Antonija i Anastasije Kalivursi bili su pobožni ljudi. Pri krštenju nadjenuli su mu ime Nikola. Više obrazovanje dobio je u maloazijskom gradu Smirni, gdje je svršio bogoslovske nauke i učio strane jezike. Učestala ugnjetavanja hrišćana u Izmiru, primoravaju ga da se vrati na rodni Naksos. Tamošnji mitropolit Antim uzima ga za sekretara. Privučen opisima nekoliko monaha, Nikola 1775. godine odlazi na Svetu goru. U manastiru Dionisijat prima monaški postrig s imenom Nikodim. Živio je uobičajenim monaškim životom, a isticao se krotošću i smirenošću. Preminuo je 1808. godine i pokopan je u keliji Skurteon u Kareji. Glava prepodobnog Nikodima čuva se u Kareji, a ostatak moštiju u Manastiru svetog Nikodima Svetogorca u grčkoj oblasti Gumenica. Prepodobni Nikodim pribrojen je svetiteljima ukazom carigradskog patrijarha Atinagore 31. maja 1955.

Beseda

o tvrđi vere
Branite se od njega tvrđom u vjeri,
znajući da se takova stradanja događaju
vašoj braći po svijetu (I Pet. 5, 9).
Najglavnija tvrđa duše čovekove, braćo, jeste tvrđa vere. Na tu tvrđu đavo najjače napada svima strelama svojim i svima lukavstvima svojim. Jer zna duh nečisti i zlobni da kad tu tvrđu razori, zarobio je dušu ljudsku za uvek. Zatose apostoli sveti moljahu Gospodu: dometni nam vjere (Lk. 17, 5). Pomolimo se i mi, braćo, svaki dan, da nam Gospod dometne vere, da nam usili i ukrepi veru našu. Zmija najviše čuva glavu u opasnosti, zato ju je sam Gospod nazvao mudrom. Čuvajmo i mi tako glavu našeg duhovnog života, a to je vera. Ništa u svetu ne može zameniti veru u Boga: ni filosofija, ni nauka, ni bogatstvo, ni slava, ni sav svet s kraja u kraj sa svima prolaznim prelestima svojim. To đavo zna, zato najviše i napada na veru našu, navodeći sumnju na nas, kolebajući nas, zbunjujući misli naše, uznemirujući srce naše. Pa kad đavo zna, da je vera glavna stvar, tim pre treba mi to da znamo. Jer zbog nas Hristos siđe na zemlju, zbog nas postrada na krstu, nama predade zavet spasonosne vere.
A veru ne možemo ni utvrditi ni uvećati do kroz stradanje. Zato mnogostradalni apostol Petar i veli: takova stradanja (kao i vaša) događaju se našoj braći po svijetu.Iz smernosti apostol ne govori o svom stradanju nego govorio stradanju naše braće po Hristu. Zajedničari vere zajedničari su i stradanja. Ne trpite samo vi, braćo, za verupravu nego trpe i ostala braća vaša iste vere.
To neka vam blaži muke vaše. No najviše neka vam blaži muke Prvenac u stradanju, sam raspeti Gospod naš Isus Hristos.
O Gospode Isuse, Stradalniče nad stradalnicima i Pobedniče nad pobednicima, dometni nam vjere, i ukrepi nas silom blagodati Tvoje kao što si ukrepio apostole Tvoje svete. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!