Vest: U spomen na neustrašivog komitu i vojvodu Voju

Nastavljena je tradicija da na dan pogibije Vojvode Vojislava Tankosića u rodnom mestu Ruklade kao i prošle godine budu položeni su venci i održan je pomen od strane sveštenika Crkvene opštine Lajkovac.

Profesor istorije Rajko Sarić kroz istorijski deo podsetio nas je veličine našeg besmrtnog Voje. 

Čast svojim prisustvom ukazala nam je Direktorka Osnovne škole škole " Milan Munjas"Ub Živana Ranisavljević i Profesorka razredne nastave škole u Rukladi Nevenka Bjeković. Inspirativni govori Julijane Mrkonje Marić ispred Udruženja Voja Tankosić iz Valjeva kao i Predsednika Ravnogorskog pokreta Ljubivoja Nenadovića trznuli su nas iz sna svakodnevice, i ulili snagu da nastavimo dalje jer jesmo na pravom putu.

Ravnogorski pokret iz Lajkovca se zahvaljuje svima koji su došli, a posebno vrednom istorijskom rizničaru Zoranu Antonijeviću i Svetislavu Matiću iz Novog lica Srbije sa Uba.

Ispred organizacionog odbora za podizanje spomenika vojvodi Tankosiću dat je izveštaj dokle se stiglo sa realizacijom.

Upućeni su dopisi Opštinama Ub i Lajkovac i uskoro se očekuje odgovor o dodeli lokacije za postavljanje spomenika.

Prilozima nastavljeno je prikupljanje novca za izradu spomenika a otvoren je žiro račun  200-3471150101880-12 a koji se može pronaći i na internet prezentaciji Ravnogorskog pokreta Lajkovac. Pored toga vrlo transparentno se mogu videti i izvodi sa svim dosadašnjim donacijama.

Prikupljanju priloga se pristupilo veoma ozbiljno i organizovano, pa su tako prilozi  prikupljani na utakmicama fudbalskog kluba Ravne Gore na Adi, kao i na promociji knjige Gradimira Nikolića u Obrenovcu koji je praunuk Vojine sestre.

Podizanjem spomen obeležja u Ubu i Lajkovcu,  dostojnoćemo se odužiti istinskom heroju borbe za oslobođenje i odbranu Otadžbine.

Vojislav Voja Tankosić (Ruklada, 28. IX 1880. – Trstenik, 2. XI 1915.) major srpske vojske i komitski vojvoda .

Iako aktivni oficir sprske vojske, u martu 1903. godine, sa grupom demonstanata prkosio je Kralju svojim učešćem u velikim nemirima. Već u maju 1903. godine jedan je od najaktivnijih u obaranju poslednjeg Obrenovića sa srpskog prestola i dovođenju Petra I Karađorđevića za kralja Srbije.

Povodom dolaska dinastije Karađorđevića na vlast odlikovan je oktobra 1903. godine Medaljom Kralja Petra Karađorđevića. U svojstvu člana četničke organizacije upućen je zimi 1903/04. u Skoplje, Bitolj i Solun, gde je radio na organizovanju četničkih akcija u Makedoniji. Septembra 1904. godine prvi put je odlikovan Karađorđevom zvezdom. Tankosić je važio za jednog od najodvažnijih četničkih vojvoda i za dobrog strelca. 

 Bio je član „Mlade Bosne” i centralne vrhovne uprave organizacije  Ujedinjenje ili smrt (popularno zvane „Crna ruka”). Komandovao je Lapskim četaničkim odredom, koji je otpočeo operacije u turskoj pozadini dva dana pre izbijanja rata kod karaule. Četnička čarka razvila se u prvu bitku u Prvom balkanskom ratu. Srpska vojska odnela je pobedu a Tankosićevi četnici prvi su ušli u Prištinu. U balkanskim ratovima, sa svojom četom učestvovao je u skoro svim značajnijim borbama. Po okončanju balkanskih ratova postaje najmlađi major u Srbiji i dobija drugi orden Karađorđeve zvezde.

U nedelju 8. oktobra 1922. godine iz Trestnika preneti su njegovi posmrtni ostaci i pokopani na Novom groblju u Beogradu. Učinjeno je to kako dolikuje istinskom junaku za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje srpskog naroda.

Nosilac je većeg broja odlikovanja i drugih priznanja među kojima je: orden Karađorđeve zvezde i oficirski orden Karađorđeve zvezde sa mačevima IV stepena, o čemu je objavljen ukaz 14611. U Beogradu, Nišu i još nekim mestima gradske ulice nose ime vojvode Tankosića.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!