Vest: Potražnja za ćilimima iz osečinskog kraja

Ćilime koje je izatkala njena majka Darinka Mićić, a koje je kao i njena sestra ponela u novi dom kada se udavala, još uvek čuva Nada Jančić iz Lopatnja nadomak Osečine. To su kako kaže ćilimi koje nikada nije koristila i za nju su od neprocenjive vrednosti.

„Kada je majka tkala, mi deca smo pomagali koliko smo mogli. Najpre oko pripreme razboja za tkanje, a da bi mogla da radi tokom noći mi smo na cevi, koje se prave od drveta zove, namotavali vunu. U delu gde se vrši takozvano izmetanje vune koja je ofarbana ali nije upredana, namotavali smo je na šaku da bi ona od toga pravila cvetove i druge šare“, priseća se Nada dana i noći koje je njena majka provela za razbojem, sa ponosom ističući ćilim koji je izatkan daleke 1940. godine.

Uglavnom se kako kaže radilo za kuću jer su u upotrebi bili ćilimi, guberi, jastučnice, ukrasne tapiserije koji su stavljani na zid uz krevete a služili su i da bude toplije prilikom spavanja, zatim staze tkane od vune koje su bile jednostavnije, torbe za nošenje ručka, kao i školske torbe.

“Naše majke su bile umetnice i zahvaljujući njima svaka kuća je bila mali muzej, sve je bilo ukrašeno zavesama, ćilimima, torbama, prostirkama. To je sve bilo urađeno zahvaljujući njihovoj mašti, upornosti i njihovoj želji da ambijent u kojem se živelo izgleda malo pristojnije, otmenije i lepše“, kaže Nada Jančić, prosvetni radnik u penziji.

Cene ćilima dostižu cifru do 100 hiljada dinara

Ovog neprocenjivog blaga svesne su i žene iz Podgorine koje godinama okupljene u Udruženju žena “U susret potrebama starih“ Osečina čuvaju od zaborava ovu vrednu kulturnu baštinu.

Predsednica udruženja Stanica Živanović, kaže da je u ovdašnje ćilime ugrađen identitet toga kraja i na neki način preko njih se narod bori da očuva tradiciju. Objašnjava da su za razliku od pirotskih, ćilimi iz valjevskog i osečanskog kraja na sebi imali manje motiva koji su simetrično raspoređeni ili su to bili cvetni ćilimi gde se vuna najpre namotavala u “gužvice“, a zatim se provlačila kroz niti na razboju.

„Oni više nemaju komercijanu vrednost jer ih više niko ne radi. Međutim poslednjih godina ipak ima potražnje za ćilimima koje uglavnom kupuju oni koji grade etno domaćinstva i ugostiteljske radnje kako bi se na taj način približili nekim davnim vremenima“, navodi ona.

Naša sagovornica navodi da ćilime takođe kupuju ljudi koji žive u inostranstvu i preko njih na neki način žele da sačuvaju svoje poreklo. Javljao im se i kupac iz Novog Pazara koji je rekao da za gubere i ćilime ima zainteresovanih kupaca iz Turske.

Cene ćilima su šarenolike pa se tako u oglasima mogu naći manje vunene krpare po ceni od 1.000 dinara, dok cena ćilima može dostići i cifru od čak 100.000 dinara.

„Veoma je teško proceniti vrednost ćilima, prvo jer su oni stari preko 50 i više godina, a u njihovu izradu se utroši mnogo vremena jer su žene uglavnom tkale ćilime u večernjim satima kada imaju najviše vremena i kada završe sve ostale kućne poslove. U zavisnosti od vrste ćilima bez mesec dana provedenog za razbojem teško ga je uraditi“, ističe Stanica Živanović.

Ćilim je predstavljao jedan od najcenjenijih predmeta devojačkog miraza, po kojem se cenila i umešnost žene i pokazivao socijalni status njene porodice.

Izvor: agromedia.rs