Vest: Ostao nepokolebljiv i veran. Danas je Sveti Emilijan Ispovednik

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti Emilijan Ispovednik; Prepodobni Zosim i Jakov Tumanski.

Sveti Emilijan Ispovednik epskop Kizički

Episkopstvovaše u Kiziku za vreme opakog cara Lava Jermenina, ikonoborca. Kako se ne hte pokoriti dekretima carskim o izbacivanju ikona iz crkve, to i on bi, s drugim pravoslavnim episkopima, poslat u izgnanstvo. U izgnanstvu prožive 5 godina trpeći mnoge muke i mnoga poniženja Hrista radi. Skonča 820 god. i preseli se među građane nebeske.

Sveti Miron Čudotvorac episkop Kritski

Beše najpre ženjen i bavljaše se zemljoradnjom. Od plodova zemaljskih sa svoga imanja razdavaše Miron rado i obilno bednim ljudima. Jednom zateče nepoznate lopove na svom gumnu gde kradu žito. Ne kazujući se ko je sv. Miron pomože lopovima, da napune vreće, pomože im i da dignu na leđa i da umaknu. Zbog prevelikih dobrodetelji bi rukopoložen za prezvitera a potom i za episkopa. Beše čudotvorac veliki, i činjaše mnoga dobrai moćna dela imenom Gospoda Isusa. Upokoji se oko 350 god. u starosti svojoj od 100 godina.

Prepodobni Grigorije Sinait

Prozvat Sinaitom zbog toga što se zamonašio na gori Sinaju. U vreme cara Andronika Paleologa, oko 1330 god, došao u Sv. Goru, da obiđe manastire i sazna što o umnoj molitvi i sozercanju. No ove dve duhovne delatnosti behu u to vreme bez malo nepoznate među Svetogorcima. Jedini koji ovo znađaše i do savršenstva praktikovaše beše sv. Maksim Kapsokalivit. Grigorije rasprostre svoje učenje o umnoj molitvi po svima kelijama i manastirima Sv. Gore. Njegov znamenit učenik beše Kalist patrijarh Carigradski, koji i napisa žitije sv. Grigorija. Po tom pređe Grigorije u Makedoniju i u druge krajeve Balkana i osnova obitelji, u kojima se monasi vežbahu u molitvi umom. Tako pomože on mnogima, da se udube i spasu. Njegovi spisi o umnoj molitvi i podvižništvu nalaze se u "Dobrotoljubiju". Između ostaloga napisao je i pripjeve Svetoj Trojici "Dostoino jest", što se peva na voskresnoj polunoćnici. Spada među najznamenitije podvižnike i duhovne učitelje na Balkanu. Upokojio se mirno od mnogotrudnog života i preselio se u carstvo Hristovo

Sveti novomučenici Triandafil i Spaso

Triandafil beše rodom iz Zagore a Spaso iz Radovišta, eparhije Strumičke. Obojica Sloveni, obojica mladi i prosti ljudi. No ljubav Hristova beše im draža od sveta i života. Život dadoše no Hrista ne izneveriše. Za veru Hristovu postradali od Turaka, i to Triandafil u Carigradu 1680 god., a Spaso u Solunu 1794 god.

Sveti mučenik Gormizdas

Beše velmož na dvoru Persijskog cara Izdegerda. Pošto se ne hte odreći Hrista, car ga ražalova oduzevši mu i čin i imanje, i posla ga da čuva stoku. Nadaše se car, da će Gormizdas ubrzo zažaliti za činom i imanjem, i da će se pokloniti idolima. Ali se car prevari. Gormizdas spokojno čuvaše stoku i držaše svoju veru. Zato ga car stavi na ljute muke, kojima uspe samo da izmoždi telo Hristova mučenika ali ne i da promeni duh njegov. Najzad bi Gormizdas sveti ubijen, 418 god. odmah posle stradanja sv. Avde episkopa (v. 31 mart). Postrada na zemlji, i proslavi se na nebu.

Beseda

o mirotvorstvu Hristovom

Te će (narodi) raskovati mačeve

svoje na raonike, i koplja svoja na

srpove, ne će dizati mača narod na

narod, niti će se više učiti boju (Isa. 2, 4).

Kako jasno vidi prorok Hrista Mirotvorca! On ističe jedno po jedno dostojanstvo Spasiteljevo. Najpre ga je istakao kao Zakonodavca novog zakona, i to zakona za sve napore na zemlji. Po tom je istakao Njegovu uzvišenost iznad svih visina, zemaljskih i istorijskih. Sada pak, ističe Ga kao Mirotvorca, od čije će se sile i ljubavi raskovati mačevi u raonike a koplja u srpove. Da li je se ispunilo ovo veliko proročanstvo o miru? Jeste, u prkos toga što još postoje ratovi. Gle, ratovi među hrišćanskim narodima nisu isto što i ratovi među neznabošcima. Neznabošci su ratovali s ponosom, hrišćani ratuju sa stidom. Neznabožačke vere naselile su svoje nebo samo ratnicima, hrišćanska vera obećava nebo svetiteljima. Kao što hrišćani ponavljaju, po slabosti, i druge neke grehe neznabožačke, tako ponavljaju i greh ratovanja. No Bog ispituje srca i zna, s kakvim nastrojenjem neznabošci greše a s kakvim hrišćani. Odricali su Hrista fariseji, odrekao Ga se i Petar. No fariseji su Ga odricali sa zlobom nepokajanom, a Petar Ga se odrekao sa stidom, i opet Ga priznao s pokajanjem.

No šta da kažemo, braćo, o mačevima i kopljima strasti, kojima ubijamo duše svoje i duše svojih bližnjih? O kad bi raskovali te mačeve u raonike, da duboko oremo duše i sejemo blagorodno seme mira Hristova u sebi! I kad bi raskovali ta koplja u srpove, da žanjemo korov u dušama i spaljujemo! Tada bi se mir Hristov vodvorio u dušama sviju nas, kao što se vodvorio u dušama svetitelja. Ko bi onda i pomislio na rat protiv suseda, i naroda susednih? O kako je divno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg?

O Gospode, ognjem reči Tvoje raskuj oružja rata u nama u sprave mira. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!