Vest: Uzdajte se u Gospoda svim srcem. Danas je Sveti Mitrofan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Mitrofan; Svetu Marta i Marija; Svetog Joanikije Crnogorski; Svetog svešteštenika Đorđe (Bogić).

Sveti Mitrofan

Sveti Mitrofan, prvi patrijarh carigradski. Njegov otac Dometije, brat rimskog cara Prova, izbeže iz Rima kao hrišćanin u vreme gonjenja hrišćana i dođe u Vizantiju. Episkop vizantijski Tit posveti ga za prezvitera. Po smrti Titovoj Dometije posta episkop vizantijski. Po smrti Dometijevoj presto episkopski zauze njegov stariji sin Prov, a po končini ovoga, presto episkopski zauze Mitrofan. Kada car Konstantin prvi put vide Mitrofana, zavoli ga kao oca. U vreme Prvog vaseljenskog sabora Mitrofan već beše starac od stotinu sedamnaest godina, pa ne mogavši sam uzeti učešća u poslovima saborskim, odredi svoga horoepiskopa Aleksandra za svoga zamenika. Car mu ishodatajstvova kod Sabora nazvanje patrijarha. I tako on bi prvim patrijarhom konstantinopoljskim. Još pozva car ceo Sabor, da posete bolesnoga i prestarelog arhipastira. Kad car upita, koga želi sebi za naslednika na prestolu patrijaršijskom: Mitrofan imenova Aleksandra; zatim reče Aleksandru Aleksandrijskom: "O brate, preizrjadna naslednika ostavićeš ti!" I uze za ruku arhiđakona Atanasija, docnije Atanasija Velikog, patrijarha aleksandrijskog, i pohvali ga pred svima. Posle ovoga proročanstva oprosti se sa svima, i nakon deset dana predade dušu Bogu 325. godine.

Sveti mučenik Konkordije

Bi isposnik veliki, i čudotvorac za života na zemlji. U vreme cara Antonina uhapšen zbog vere u Hrista. Posle muka i tamnovanja bi izveden pred kamenog idola Dia, da mu se pokloni. On pljunu na idola, i zbog toga bi odmah posečen.

Sveti mučenici Frontasije, Severin, Severijan i Silan

Mučeni u vreme cara Klavdija, u Francuskoj. Kada im glave behu odsečene, oni se digoše, uzeše svoje glave u ruke, pređoše preko reke Il, i dođoše do crkve svete Bogorodice, u kojoj se Bogu moljaše episkop Fronton. Ušav u crkvu, položiše svoje glave pred noge episkopove, a oni legoše i prekrstiše ruke na prsi. Tu biše česno sahranjeni. Pri njihovoj sahrani čulo se pojanje nevidljivih vojski angelskih.

Prepodobni Zosim, episkop Vavilona Novog

Prepodobni Zosim, episkop Vavilona Novog, grada u Misiru. Podvizavao se na Gori Sinajskoj. Došao poslom u Aleksandriju, bi posvećen od blaženog patrijarha Apolinarija za episkopa vavilonskog. Beše izrjaden pastir stadu Hristovom. No kada ga savlada starost i zamorenost, povuče se opet na Sinaj, gde predade dušu svoju Bogu i primi venac slave među velikim jerarsima. Živeo i skončao u VI veku.

Sveštenomučenik Astije, episkop drački

Postradao u vreme Trajanovo. Najpre bijen olovnim prutovima, a potom obnažen, i nag raspet na drvo. Nago telo njegovo bi namazano medom, da bi ga ose i stršljenovi ujedali. U najvećim mukama sveti Astije slaveći Boga izdahnu, i primi dva venca, i kao mučenik i kao jerarh.

 Svete Marta i Marija

Ove dve svete žene, sestre Lazara, prijatelja Hristovog, živele su u Betaniji, u selu blizu Jerusalima. Po vaznesenju Gospoda Lazar je otišao da propoveda Jevanđelje. U ovome su mu pomagale njegove sestre. Ne zna se gde su skončale svoj ovozemaljski život.

Sveti Sveštenomučenik Joanikije Crnogorski

Sveti Sveštenomučenik Joanikije Lipovac, Mitropolit Crnogorsko-primorski, rođen je 16. februara 1890. god. u Stolivu u Boki Kotorskoj od roditelja Špira Lipovca i Marije Damjanović. Osnovnu školu završio je u Prčnju, klasičnu gimnaziju sa maturom u Kotoru, Pravoslavni bogoslovski zavod u Zadru i Filozofski fakultet u Beogradu. U Beogradu je položio i profesorski ispit iz bogoslovskih predmeta. Rukopoložen je u čin đakona 8., a u čin prezvitera 10. novembra 1912. god. od episkopa bokokotorskog i dubrovačkog Vladimira Boberića. Od 1912. god. do 1918. god. bio je protski kapelan u Kotoru, a potom paroh u Lastvi. Od 1919. god. do 1925. god. bio je suplent gimnazije na Cetinju, nižoj ženskoj školi, ženskoj učiteljskoj školi i Cetinjskoj bogosloviji. Od 1925. do 1940. god. bio je profesor Prve muške gimnazije u Beogradu. Kao udov protojerej izabran je za Episkopa Budimljanskog krajem 1939. god., zamonašen u manastiru Rakovici od Mitropolita Skopskog Josifa i proizveden u čin igumana. Hirotonisan je za Episkopa u beogradskoj Sabornoj crkvi 11. februara 1940. god. od Patrijarha Srpskog Gavrila, Mitropolita Skopskog Josifa i Episkopa Zvorničko-tuzlanskog Nektarija. Iste godine 10. decembra na vanrednom zasedanju Sv. arh. sabora, izabran je za Mitropolita Crnogorsko-primorskog. Mitropolit Joanikije je upravljao Crnogorsko-primorskom eparhijom za vrijeme Drugog svjetskog rata, sarađivao je sa italijanskim i njemačkim okupatorom i podržavao aktivno četnički pokret. Cetinjska bogoslovija je radila jedina od svih pet bogoslovija u Srpskoj Patrijaršiji. Sa sedamdeset svojih sveštenika pokušao je da izbjegne iz zemlje pred naletom komunizma, ali nije uspio. Svi sveštenici su strijeljani u Zidanom mostu, a Mitropolit Joanikije je prebačen u Aranđelovac i tu je ubijen juna 1945. Grob mu je do danas ostao nepoznat. Sveštenomučenik Joanikije je stolovao od 1940. do 1945. god.

Sveti Georgije Bogić

Georgije Bogić (6. februar 1911. - 17. jun 1941. ) jerej Srpske Pravoslavne Crkve i paroh u Našicama. Rodio se u Subotskoj kraj Pakraca. Bogosloviju je završio u Sarajevu, a rukopoložen je 1934. u Pakracu. Pre dolaska u parohiju Našice, služio je u parohijama Majar i Bolomčani. O ubistvu Georgija Bogića piše Viktor Novak u svojoj knjizi Magnum Krimen, da je za njegovu smrt kriv katolički fratar Sidonije Šols. Viktor Novak navodi da je Sidonije Šolc "na najzverskiji način naredio ubistvo mesnog paroha Đorđa Bogića.Izveli su ga iz stana u pola noći i iskasapili ga - odrezali su mu nos, jezik, očupali bradu, rasporili stomak i zamotali creva oko vrata“.

Beseda

o uzdanju u Gospoda a ne u svoj razum

Uzdaj se u Gospoda svijem srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se (Priče Sol. 3, 5)

Kad bi se sve planine krenule na tebe, da li bi ih ti mogao rukama odgurnuti? Ne bi. A kad bi se mrak za mrakom svih tajni na nebu i na zemlji navalio na malenu svećicu tvoga razuma, da li bi ih tvoj razum mogao osvetliti? Još manje. Ne oslanjaj se na svoj razum, jer i od te ništavne stvari, koju ti nazivaš razumom, veći deo ništa drugo nije do mrtav pepeo. Ne oslanjaj se na svoj razum, jer i on pita, a ne odgovara. O čoveče, ne oslanjaj se na svoj razum, jer to je drum, po kome juri svetina, gladna, i žedna, šarena i radoznala, svetina čulnih utisaka.

Uzdaj se, o čoveče, u Gospoda svijem srcem svojim. U Njega je razum beskonačni i svevidoviti. Moj je razum moja je sila (8, 14), govori Gospod. On gleda staze kojima krv tvoja teče, i sva raspuća kojim misli tvoje lutaju. On ti se sa sažaljenjem i ljubavlju nudi za vođu, a ti se uzdaš u tvoj pomračeni i ništavni razum! A gde bi tvoj razum pre tvoga rođenja? I gde bi tvoj razum onda, kada ti se telo uobličavaše, kada ti srce poče vriti krvlju, kada ti se oči počeše otvarati, kada ti glas poče iz grla teći? Po čijem razumu bi sve to dok tvoj još spavaše kao ugalj u rudokopu? Pa i od kad ti se tvoj razum probudio, možeš li nabrojati sve obmane, na koje te je naveo, sve laži, u koje te je upleo, sve opasnosti, koje nije predvideo? O brate moj, uzdaj se jedino u Gospoda svijem srcem svojim! On te je bezbroj puta izbavio do sada od tvoga sopstvenog razuma, od obmana i laži njegovih, od opasnosti, u koje te je gurao. Što je slepac prema okatom, to i tvoj razum prema razumu Božjem. Uzdaj se u vođu, o slepče. Uzdaj se, brate, jedino u Gospoda svijem srcem svojim.

O Gospode Svevideći, Večni i Nepogrešni Razume, dublji od vasione i svetliji od sunca, izbavi nas i od sada od zabluda našeg razuma. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!