Vest: Međunarodni dan žena 8. mart

Međunarodni dan žena je posvećen ženama i slavi se svake godine 8. marta. Nastao je  kao dan borbe za ženska ljudska prava, to jeste dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Prvi Dan žena je obeležen 1909. godine u Sjedinjenim Američkim Državama deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike. Između ostalih važnih istorijskih događaja, njime se obeležava i požar u fabrici tekstila u Njujorku kada je poginulo preko stotinu žena. Smatra se da su radnice bile zadržane unutar fabrike kako bi ih sprečili da štrajkuju sa drugim radnicima. Tada se obično radilo 10 sati dnevno.

Istorijski pregled

Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se prvi put početkom 20.veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857.godine u Njujorku. Tekstilne radnice su demonstrirale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstraciju je rasterala policija. Dva meseca kasnije žene su osnovale sindikat.

1908. godine bio je najpoznatiji protest, na kom je marširalo 15.000 žena kroz Njujork. One su tražile kraće radon vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.

28. februara 1909. godine obeležen je prvi nacionalni Dan žena u SAD, nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička stranka Amerike.

1910. godine je bila prva Međunarodna konferencija žena, u Kopenhagenu. Nemačka levičarka, Luiz cic, je predložila organizovanje Međunarodnog dana žena. Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo, preuzela je nemačka feministkinja i levičarka, Klara Cetkin. Predlog je prihvaćen i ustanovljen je “Međunarodni dan žena”.

1911. godine “Međunarodni dan žena” je obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije širom Evrope. U Austrougarskoj je bilo 300 demonstracija. U Beču su žene paradirale i nosile transparente. žene su tražile d aim se omugući pravo d glasaju id a imaju pravo da obavljaju javnu funkciju. Protestovale sui  protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja.

U početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope su održale antiratne demonstracije za mir.

Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa.

Posle boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik, što se usvojilo. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima, kojima je političko-programski uzor bio SSSR. U mnogim jednopartijskim državama taj praznik je izgubio svoju osnovu ideju i postao prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!