Ciklus „Pravoslavlje i mladi“ ugostio dramskog umetnika Nebojšu Dugalića
.png)
Teško je setiti se događaja koji je sa takvom pažnjom primljen među Valjevcima kao što je to tribina „Hrišćanstvo u savremenom svetu“ i monodrama „Reči o Svečoveku“, koje je u Muzičkoj školi proizneo ugledni dramski umetnik Nebojša Dugalić na poziv Crkvene opštine pri Hramu Vaskrsenja Hristovog, a sa blagoslovom Preosvećenog Episkopa valjevskog g. Isihija
Svoje kazivanje skromno je nazvao „deljenjem iskustva“. Ne predavanjem, jer namera mu nije da se čini mudrijim, već samo da prinese delo ljubavi Bogu i bližnjem. I kao ne mnogo ljudi danas, Nebojša Dugalić u tome je uspeo.
Duboko proživljenog verskog iskustva, kao hrišćanin 21. veka, mišljenja je da su današnja vremena jednako teška i za verujuće i neverujuće. Ubrzana su i zatrovana koječime, te čovek nema vremena da postavi suštinski važna pitanja o životu i da li nas čeka nešto bolje i veće od ovog što sad živimo. „Kako“, zapitao je Nebojša Dugalić, „da sagledamo drugog, ako ne sagledamo sebe?“ Odgovor na to pitanje treba potražiti u činjenici da je čovek stvoren za Carstvo Božje, za zagrljaj Hristov i da ovaj svet voli ljubavlju Božjom. Čovek je, istakao je Dugalić, biće kome je Bog ukazao nesagledivo veću čast i poverenje- da prinosi Gospodu Hristu, Koji je postradao za sve nas.
Za hrišćane je vreme uvek bilo teško, posebno u prva tri veka, kada su bila strašna gonjenja, i hrišćanstvo je preživelo zahvaljujući ljudima koji su ostali hrišćani. To govori da ne možemo tražiti izgovor u vremenu za pitanja koja sebi treba da postavimo. Naša nesnađenost proizlazi iz šizofrenog odnosa prema veri, jer slavimo slavu, povremeno odemo na Liturgiju i učinimo poneko milosrdno delo, a onda živimo van toga, stvarajući rascep u sebi.
Imamo nedovoljnu svest o tome da je svaki naš udah- razgovor sa Bogom. Svaki pokret, dodir je prilika da nešto prinesemo Bogu. Ista ruka može da udari ili da pomiluje. Iste oči mogu da gledaju sa blagošću i ljubavlju, ali i sa prezirom i zlobom.
Od nas zavisi kojim ćemo dodirom dodirivati i kojim pogledom gledati. Gospod Hristos, kao jedan od tri lica Svete Trojice, nas je toliko zavoleo da uzima naše telo i prima sve grehe čovečanstva, a nama je teško samo svoju grehovnost da nosimo! Kad ne bi bilo Hrista, ne bismo znali šta sa svojim grehovima. Ali, ima Ga i On je Taj Koji u nama može da pobedi sve što ne možemo mi- deo je sjajnog izlaganja Nebojše Dugalića.
Kada je reč o pobeđivanju sopstvene nemoći, to se, mišljenja je istaknuti dramski umetnik, postiže tako što je čovek Božjoj svemoći poverava. Samo tako se može zavoleti svet ljubavlju Hristovom, koja je sebe potvrdila na krstu. Voleti ljubavlju Hristovom znači biti budan za Boga i drugog, te otvoren svim čulima, svestan da je Gospod uvek i svuda prisutan, zaključio je Nebojša Dugalić.
U drugom delu večeri, Nebojša Dugalić je izveo monodramu „Reči o Svečoveku“ prema tekstu Svetog Vladike Nikolaja, oduševši brojne Valjevce svojim glumačkim umećem, koje ga već tri decenije čini jednim od najvećih na „daskama“ i filmskom platnu u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!