Vest: Vrlina nije vrlina, ako se pomeša sa grehom. Danas slavimo Svete Joakima i Anu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti pravedni Joakima i Anu.

Sveti Joakim i Ana

Sv. Joakim beše sin Varpafira, iz kolena Judina, i potomak cara Davida. Ana beše ćerka sveštenika Matana, iz kolena Levijeva, kao i prvosveštenik Aron. Taj Matan imaše 3 kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udade u Vitlejem, i rodi Salomiju; Sovija se udade takođe u Vitlejem, i rodi Jelisavetu, majku sv. Jovana Preteče; a Ana se udade u Nazaret za Joakima, i u starim danima svojim rodi presvetu Bogorodicu Mariju. 50 godina življahu u braku Joakim i Ana, i behu besplodni. Življahu bogougodno i tiho, i od svih prihoda svojih jednu trećinu samo upotrebljavahu na sebe, drugu razdavahu siromasima a treću žrtvovahu hramu. A behu imućni dobro. Jednom kada pod starost odoše u Jerusalim da prinesu žrtvu Bogu, ukori ih prvosveštenik Isahar govoreći Joakimu: "nisi dostojan, da se iz tvojih ruku primi dar, jer si bezdetan". Tako i drugi, koji imahu dece, gurahu Joakima pozadi sebe kao nedostojna. To veoma ožalosti ove dve stare duše, te s velikom tugom vratiše se domu svome. Tada oboje pripadoše na molitvu Bogu, da i na njima učini čudo kao nekad na Avramu i Sari, i podari im jedno čedo za utehu u starosti. Bog im posla angela svoga, koji im objavi rođenje "kćeri preblagoslovene, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu". I odmah Ana zače i u 9. mesecu rodi sv. Devu Mariju. Sv. Joakim požive na zemlji 80 a Ana 79 godina, i predstaviše se Gospodu.

Spomen III Vaseljenskog Sabora

Ovaj Sabor sastade se 431. god. u Efesu za vreme cara Teodosija Mlađeg. Na Saboru behu 200 sv. otaca. Sabor ovaj osudi Nestorija, patrijarha Carigradskog, zbog jeretičkog učenja o presvetoj Devi Mariji i rođenju Gospoda. Na ime: Nestorije ne hte nazivati sv. Devu Bogorodicom nego Hristorodicom. Sv. Oci osudivši Nestorijevo učenje utvrdiše, da se sv. Deva naziva Bogorodicom. Osim toga potvrdiše odluke Prvog i Drugog Vaselj. Sabora, naročito Simvol Vere Nikejo–Carigradski zapovedivši, da niko ne sme od ovoga Simvola niti šta oduzimati niti dodavati.

Sveti mučenik Sevirijan

Plemić Sevastijski. U vreme mučenja 40 mučenika u Sevastiji (v. 9. mart), on obilažaše one mučenike u tamnici i hrabraše ih i služaše im. Po njihovoj slavnoj smrti i on bi uhvaćen, bijen i mučen za Hrista, i najzad obešen o drvo sa jednim teškim kamenom o vratu a drugim o nozi. Blagodareći Bogu na svemu on predade duh svoj u vreme cara Likinija 320. god.

Beseda

o svedočanstvu Boga o Bogu
Ako ja svjedočim za sebe, svjedočanstvo moje nije istinito (Jov. 5, 31).
Ovako govoraše Gospod jednom lažnom i lažljivom rodu. Ove reči rekao je On starešinama Jevrejskim ne kao pouku nego kao izobličenje. Oni nisu verovali jednome čoveku, kad je govorio o sebi, nego su tražili dva svedoka. Nemojte, braćo. ni pomisliti, da ono što Gospod Isus o sebi kaže nije istinito, nego da Jevreji to nisu smatrali za istinito. Otuda, po tumačenju naših svetih Otaca, reči: svjedočanstvo moje nije istinito treba razumeti tako, da to svedočanstvo nije bilo istinito u očima Jevreja. A da je svaka reč koju je Gospod Isus o sebi rekao istinita, to je On iskazao na drugom mestu rekavši: ako ja svjedočim sam za sebe istinito je svjedočanstvo moje (Jov. 8, 14). Ovde Gospod uči, tamo izobličava; ovde On potvrđuje kako stvar jeste, tamo pak – kako se stvar činila Jevrejima. Jevreji nisu verovali Njegovom svjedočanstvu o Njemu, nego su tražili druga svedočanstva. I On im je naveo tri ogromna svedočanstva: prvo svedočanstvo Svojih sopstvenih dela: djela koja ja radim svjedoče za mene (5, 36); drugo, svedočanstvo Oca Svog nebesnog, koji Ga je posvedočio kao Svoga Sina na Jordanu i na Tavoru: i otac koji me posla sam svjedoči za mene (5, 37); najzad treće, svedočanstvo Sv. Pisma: ispitajte Pisma,.. i ona svjedoče za mene (5, 39). Kakva bi još svedočanstva trebala čoveku sa iole razuma? Ali u starešina Jevrejskih razum je bio pomračen u tolikoj meri, da oni nisu mogli videti ništa i razumeti ništa. Kada je Gospod čovekoljubivi učinio sve što je trebalo učiniti da spase i starešine Jevrejske, i kada su oni odbili sva svedočanstva o Njemu, a time odbili i svoje spasenje, onda im je On rekao: ako ja svjedočim sam za sebe istinito je svjedočanstvo moje.
O braćo moja, ne budimo kamena srca kao one zaslepljene starešine, i ne odbijajmo jedino spasenje svoje. Ne tražimo nikakvih drugih svedočanstava, nego verujmo onome što nam sam Gospod Isus kaže o Sebi. On je o Sebi rekao, da je On Istina. I mi se tom Istinom hranimo i spasavamo.
O Gospode Isuse, Istino živa, Istino večna, ne udalji se od nas, no prosveti nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!