Vest: Svetac koji je krstom zaštitio grad od vojske. Danas je Sveti Pankratije

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveštenomučenika Pankratija; Svetog Teodor; Svetog mučenika Glamočki i Kulenvakufski.

Sveštenomučenik Pankratije

Sveštenomučenik Pankratije episkop Tavromenijski. Ovaj svetitelj rođen bi u Antiohiji u vreme kada Gospod Isus hođaše kao čovek među ljudima na zemlji. Čuvši za čudesa Hristova roditelji Pankratijevi požele da vide Gospoda čudotvorca. I s Pankratijem zajedno dođu u Jerusalim, gde videše Isusa, čuše reči Njegove i videše čudesa Njegova. Tu se Pankratije upozna s apostolom Petrom. Po vaznesenju Gospodnjem i roditelji i sin krste se u Antiohiji. Pankratije se povuče u neku pešteru u Pontu, gde ga apostol Petar nađe, pa u dogovoru s apostolom Pavlom postavi za episkopa Tavromenijskog u Siciliji. U tome gradu sv. Pankratije počini velika čudesa, razori idole, krsti nekrštene a utvrdi krštene, i upravi dobro crkvom Božjom. Neki neznabožni vojvoda Akvilin, čuvši da ceo grad Tavromen posta hrišćanski pođe s vojskom na taj grad da ga poruši. Pankratije sveti ohrabri verne da se ne uboje, a sam on s klirom izađe van grada noseći u ruci nepobedivo oružje, krst časni. Kada se vojska približi gradu, pade na nju neka tama i obuze je strah velik. I nasta pometnja velika tako da se napadači okomiše jedan na drugog i izbodoše se i isekoše mačevima. Tako ugodnik Božji Pankratije spase grad istado svoje silnom molitvom svojom pred Gospodom. Najzad i on bi ubijen kamenjem od nekih zavidljivih i zlobnih neznabožaca, i upokoji se u Gospodu. Mošti njegove svete pokoje se u Rimu.

Sveštenomučenik Kiril episkop Gortinski na Kritu

Kao starac od 84 god. bi mučen za Hrista u vreme Dekijeva carovanja. Bačen u oganj on bi spasen promislom Božjim. Tada sudija izreče ovakvu presudu: "Kirila, izvedenog iz ognja, pravedni sud ne može trpeti među živima, zato naređujem, da se ubije mačem." S radošću podmetnu sveti starac glavu pod mač i bi posečen, da večno živi u carstvu Hristovom.

Prepodobni mučenici Patermutije i Koprije

Obojica behu Misirci. Mučeni od cara Julijana Odstupnika. Prvi imaše 75 god. a drugi 45. Car uspe da odvrati Koprija od vere Hristove i privoli idolima. Odvraćeni Koprije uzviknu: "Julijanov sam a ne Hristov." No kada ga starac Patermutije ukori i opomenu na večne muke, Koprije se trže, pa uzviknu pred carem: "Hristov sam a ne Julijanov." Obojica biše mačem posečeni. Sa njima postrada i Aleksandar, jedan od carevih vojnika, koji videći njihovu hrabrost u stradanju, i sam posta hrišćanin. Česno postradaše za Hrista i Hristu odoše 361 god.

Prepodobni Patermutije i Koprije

Mada istih imena, ovi behu različiti od onih prvih. Ovaj Patermutije beše najpre vođ razbojnika, no posle jednog čudesnog viđenja obrati se u veru pravu i zamonaši se. Naime on se beše popeo na krov jedne bogougodne žene, da bi s krova ušao u kuću i poharao. No padne na nj san i on u snu vidi Nekoga, ko mu zapreti da više ne čini zlo i da se pokaje. On se ne samo krsti nego i zamonaši. I jedan i drugi behu veliki čudotvorci. Po blagodati Božjoj lečili su ljude od svake muke i bolesti, obraćali grešnike na pravi put i proricali. Neki grešnik ležeći na samrtnom odru zamoli Patermutija, da mu produži život da bi se pokajao. Posle molitve svetitelj mu reče, da mu Bog produžuje život još za 3 godine. Grešnik se pokaja, i tačno posle 3 godine umre. Upokojili se u Gospodu krajem IV veka, u dubokoj starosti.

Sveti Teodor

Sveti Teodor episkop Edeski, i drugi s njim. U 20 god. zamonaši se i kao monah proveo 36 god. Tada, u vreme cara Mihaila i Teodore, bi izabran za ep. Edeskog. Skončao 848 god. Uz njega se spominje njegov nastavnik sv. Teodosije Stolpnik Sirski, brat njegov sv. Jovan, sv. Ader, plemić i bogataš, koji odbeže od žene i zamonaši se.

Sabor novomučenika Glamočkih i Kulenvakufskih

Sveštenomučenik Simo Glamočki
Sveštenomučenik Simo (Banjac) rođen je 1871. godine u Gornjem Ribniku. Bogosloviju u Raljevu završio je 1893. godine. Od 1894. do 1896. godine bio je učitelj u Ključu i Donjem Vakufu. Sveštenički čin primio je 1897. godine. Služio je u parohijama Smoljani, Kamenu i Glamoču. Zaklale su ga ustaše, uoči Ilindana 1941. godine u Glamoču.

Sveštenomučenik Mirko Glamočki
Sveštenomučenik Mirko (Stojisavljević) rođen je u Otišiću kod Senja 1885. godine. Po završetku Bogoslovije u Zadru rukopoložen je za sveštenika 1909. godine. Služio je u glamočkoj crkvi. S dvadesetjednogodišnjim sinom Novicom bačen je u jamu Korićni 30. jula 1941. godine.

Novomučenik Novica Glamočki
Novomučenik Novica bio je sin glamočkog sveštenika Mirka Stojisavljevića. U svojoj dvadeset prvoj godini s ocem i mnogim drugim Srbima bačen je u jamu Korićni 30. jula 1941. godine.

Sveštenomučenik Rodoljub Kulenvakufski
Sveštenomučenik Rodoljub (Samardžić) rođen je 16. marta 1907. godine u Rogatici. Po završetku Bogoslovije rukopoložen je za sveštenika 16. marta 1931. godine. Službovao je u Drnišu, Metkoviću, Trepljuhu i Glamoču. Ubijen je zajedno sa ženom i decom u junu 1941. godine za vreme velikog pokolja Srba u Kulenvakufu. Ubili su ga tek pošto je gledao klanje supruge i dece.

Ispovednik Vukosav Kulenfakufski
Protojerej Vukosav (Milanović) rođen je 1865. godine u selu Suvaja kod Bosanskog Petrovca. Po završetku Bogoslovije u Raljevu rukopoložen je za sveštenika 1892. godine. Služio je u Kulenvakufu, gde je i penzionisan. Uhapšen je krajem jula 1941. godine s decom i unučićima. Pošto je bio slep ustaše su ga naterale da sluša kako mu kolju decu. Od tuge i žalosti umro je kasnije u Lici.

Beseda

o sudu Božjem nad pravednikom
Jer je vrijeme da se počne sud od kuće Božije;
ako li se najprije od vas počne, kakav će biti pošljedak
onima što se protive Božijemu jevanđelju (I Pet. 4, 17)?
Kada dođe sud Božji na kuću pravednika, neka se ne zluraduje nepravednik no neka trepti od straha. Ako su pravednik i nepravednik susedi, pa ruka Božja padne na pravednika, pala je na obojicu: prvoga da prekali, drugogada opomene. I kad ljuto stradanje spopadne pravednika - ne spopada ga bez Božje volje - neka se ne veseli nepravednik, jer je to stradanje više radi njega nego radi pravednika, na ime: da bi on vidio kakav je gnev Božji i požurio da promeni duh i popravi dela svoja. Neka se zapita još: kad je ovoliki gnjev Božji na pravedniku, koliki li će biti na meni?
Znajte, braćo, da je pravda moć, a nepravda nemoć. Ko može više da otrpi, a da se ne slomi pod teretom: moć ili nemoć? Nesumnjivo moć. Zato se na pravednika navaljuje teško breme. Neka se ne ruga nepravednik, kada vidi pravednika pod teškim bremenom i neka ne kaže: bolja je moja nepravda od njegove pravde! No neka sa jezom i drhatom gleda na breme pravednika, i neka kaže sebi iskreno: to je breme moje, no ja sam suviše nemoćan da ga podnesem, zato je bačeno na njegova leđa, na leđa pravednika. Da bih ja video i pokajao se od putova svojih, i pokajanjem ojačao za breme koje me čeka. Od kuće Božje počinje sud - to je neizmerna milost Božja prema grešnicima, prema slabićima, onemoćalim od greha: neka otvore oči i čitaju pismena gnjeva Božjeg! Od kuće Božje počinje sud, jer je jaka kuća Božja, a kuća je Božja pravedan čovek, u kome obitava Duh Božji. Kad vetar poljulja kamenu kulu, neka kolibari utvrđuju svoje kolibe.
O braćo moja, kako su sudbonosne i strašne one apostolske reči za grešnika!
O Gospode Isuse, pravedni i milostivi, milostivi i pravedni, pomiluj nas i spasi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!