Vest: Šta danas započnete,biće uspešno. Danas je Sveti Pahomije Veliki

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Pahomija Velikog, Svetog Ahilija.

Prepodobni Pahomije Veliki:

Rodom Misirac, i u mladosti neznabožac. Kao vojnik učestvovao u borbi cara Konstantina protiv Maksencija. Potom doznavši od hrišćana za jednoga Boga, i videvši njihov blagočestiv život, Pahomije se krsti i ode u Tivaidsku pustinju, znamenitom podvižniku Palamonu, kod koga se deset godina učio životu podvižničkom. Tada mu se javi angel u odelu shimnika na mestu zvanom Tavenisiot, i dade mu daščicu, na kojoj beše napisan ustav opštežitelnog manastira, naredivši mu da takav manastir ustroji na tom mestu, proričući mu da će se u tom manastiru steći mnogi inoci radi spasenja duša. Poslušav angela Božjega, Pahomije poče strojiti mnoge ćelije, iako na tom mestu ne beše nikoga osim njega i brata njegovog Jovana. Kada ga ukori brat za to što stroji nepotrebne zgrade, Pahomije mu prosto reče, da on sleduje zapovesti Božjoj bez obzira kad će i ko će tu doći da stanuje. No uskoro se slegoše na to mesto mnogi ljudi, pokrenuti Duhom Božjim, i počeše se podvizavati po ustavu Pahomijevom, dobijenom od angela. A kada se broj inoka uveliča, to Pahomije postepeno osnova još šest manastira. Broj njegovih učenika iznosio je do sedam hiljada. Sveti Antonije se smatra osnivačem otšelničkog života, a sveti Pahomije manastirskog opštežića. Smirenje, trudoljublje i uzdržanje ovog svetog oca bi i osta redak primer za podražavanje ogromnog broja monaha. Bezbrojna čudesa sotvori sveti Pahomije, no i bezbrojna iskušenja pretrpe od demona i ljudi. I posluži ljudima kao otac ili brat rođeni. I pobudi mnoge da pođu putem spasenja. I upravi mnoge na put istine. Bi i osta veliko svetilo Crkve i veliki svedok istine i pravde Hristove. Upokojio se mirno 348. godine u sedamdeset četvrtoj godini svoga zemnoga života. Mnoge od njegovih učenika crkva je uvrstila u red svetitelja, kao što su: Teodor, Jov, Pafnutije, Pekuzije, Atinodor, Eponih, Sur, Psoj, Dionisije, Psentaisije i drugi.

Sveti Ahil, episkop lariski:

Ovaj veliki jerarh i čudotvorac rođen bi u Kapadokiji. Učestvovao na I vaseljenskom saboru, na kome je posramio jeretike i, kako svojom učenošću tako i svetošću, izazvao veliko divljenje. Uzevši jedan kamen, sveti Ahil vikne arijevcima: "Ako je Hristos stvorenje Božje, kako vi kažete, recite, neka iz ovog kamena poteče jelej!" Jeretici su ćutali i čudili se takvom pozivu svetog Ahila. Tada svetac opet reče: "A ako je Sin Božji ravan Ocu, kao što mi verujemo, neka potekne jelej iz ovog kamena". I jelej zaista potekne na udivljenje sviju. Sveti Ahil upokojio se mirno u Larisi 330. godine. Samuil, car makedonski, kada osvoji Tesaliju, prenese mošti Ahilove u Prespu, na ostrvo u jezeru, koje se prozva a i danas zove Ahil, ili Ail.

Prepodobni Siluan:

Najpre bio komedijant glumeći se nad svim i svakim. Potom, zagrejan ljubavlju Hristovom, postao učenikom svetog Pahomija. "Gotov sam život svoj dati," govorio je sveti Siluan, "samo da bih dobio oproštaj grehova".

BESEDA:

o prorečenoj n zbivenoj propasti idola misirskih

Kuće bogova misirskih popaliće ognjem (Jerem. 43, 18)

Ko će to popaliti? Navuhodonosor, car vavilonski, sluga moj, govori Gospod. Proročanstvo se ovo obistinilo: Navuhodonosor je pokorio Misir, i kuće lažnih bogova, idola misirskih, popalio je ognjem. Popalio ih je, no nije ih uništio za svagda. Jer došla je potom propast i Vavilonu, opet po proročanstvu svetoga proroka Jeremije, i Vavilon je postao, i do danas ostao gomila, stan zmajevski, čudo i podsmijeh, da niko ne živi u njemu (51, 37). Ali je u predanju, koje je zapisao sv. Epifanije Kiparski, ostalo i drugo jedno proročanstvo Jeremijino o konačnom razorenju idola misirskih. "Svi će idoli pasti," glasi to proročanstvo, "i sve rukotvoreno će se skrušiti u ono vreme kada dođe ovamo Deva Mati sa Mladencem, rođenim u pećini i položenim u jasle." I ovo proročanstvo sačuvali su sami žrečevi misirski, koji su od vremena Jeremije uveli bili u običaj slikati Devu kako počiva na postelji i Njenog Mladenca kako povit pelenama leži u jaslama.

Navuhodonosor, sluga, mogao je po dopuštenju Božjem samo kositi zlo, ali ne i čupati iz korena. No pokošeno zlo kao i pokošena trava ponovo raste. A kada je Gospodar došao na zemlju, On je čupao zlo iz korena. Navuhodonosor, sluga, popalio je hramove i polupao idole, no hramovi su ipak obnovljeni i idoli novi napravljeni, jer nisu bili istrgnuti iz duša ljudskih. A kada je Gospodar došao i zacario se u dušama Misiraca, hramovi i idoli su zauvek pali. Isto tako i s neposlušnim i bogobornim Jevrejima: Navuhodonosor, sluga, odveo ih je u ropstvo na 70 godina, a uvređeni Gospodar rasuo ih je po svemu svetu gde se u rasulu i danas nalaze, posle blizu 2000 godina. I to rasulo naroda jevrejskog po celom svetu jasno je prorekao Jeremija. I tako je vreme opravdalo proroka Božjeg u svima rečima njegovim.

Gospode Svevideći, daj nam, da se držimo reči Tvoga istinitoga proroka. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!