Vest: Praznik udatih žena. Danas je Uspenije Svete Ane

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Uspenije Svete Ane.

Uspenije Svete Ane

Sveta Ana. Mati Presvete Bogorodice. Danas se praznuje njeno uspenije, no njen glavni praznik je 9 septembra, pod kojim je datumom napisana i služba njena i žitije. Ana beše iz kolena Levijeva, ćerka Matana sveštenika. Posle dugog i bogougodnog života upokoji se u dubokoj starosti.

Sveta Olimpijada đakonisa

Rođena u Carigradu od vrlo znamenitih roditelja. Otac njen Anisije Sekund beše senator, a mati ćerka onoga slavnog velmože Evlavija, koji se spominje u žitiju sv. Nikolaja čudotvorca. Kada poraste Olimpijada, bi obručena nekome velikašu, koji umre pre venčanja sa ovom časnom devicom. Uzalud i car i ostala rodbina navaljivahu na Olimpijadu da se uda za drugoga, ona ne hte nikako, nego se predade bogougodnom životu čineći od nasleđenog imanja velike žrtve crkvama i milostinje bednim. Služaše pri hramu kao đakonisa najpre za vreme patrijarha Nektarija, a po smrti ovoga za vreme sv. Jovana Zlatousta. Kada Zlatoust pođe u izgnanstvo, on usavetova Olimpijadu da ostane pri hramu kao i ranije i posluži crkvi ma ko bio patrijarh posle njega. No odmah po izgnanstvu ovoga velikog svetitelja neko upali veliku crkvu, i požar zahvati mnoge znatne građevine u prestonici. Neprijatelji Zlatoustovi optužiše ovu svetu ženu za zlonamernu paljevinu. Olimpijada bi prognana iz Carigrada u Nikomidiju, gde se upokoji 410 god. ostavivši amanet, da joj se telo metne u sanduk i baci u more, pa gde ga voda izbaci, tu da se i sahrani. Kovčeg bi izbačen u mestu Vrohti, gde beše crkva apostola Tome. Velika celebna čudesa projaviše se kroz vekove od njenih moštiju. Izgnani Zlatoust pisao je izgnanoj Olimpijadi krasna pisma, koja i danas mogu služiti velikom utehom svima onima koji stradaju radi pravde Božje. Piše Zlatoust Olimpijadi između ostaloga: "sad sam ja vrlo radostan ne samo zbog toga što si se ti izbavila od bolesti, no još više zbog toga što tako blagorodno podnosiš sve nevolje, nazivajući ih tricama, što je svojstveno duši punoj sile i izobilnoj u bogatim plodovima mužestva. Jer to što ti ne samo blagorodno podnosiš nesreću, nego što je čak i ne primećuješ kada ona naiđe, i to bez naprezanja bez truda i nespokojstva, čak i ne saopštavajući je drugima, no kao likujući i toržestvujući - to služi dokazom najveće mudrosti." (Pismo VI).

Prepodobna Evpraksija devica

Ćerka Carigradskog velikaša Antigona i srodnica caru Teodosiju Velikom.  Sa svojom majkom, mladom udovom, preseli se u Misir, i tu obilažahu manastire dajući priloge i moleći se Bogu. Sedmogodišnja Evpraksija po svojoj žarkoj želji zamonaši se u jednom ženskom manastiru. Što je više rasla, To je sve teže podvige na sebe nalagala. Jedanput je postila 40 dana. Upokojila se 413 god. u 30 svojoj godini. Imaše veliku blagodat Božju i celjaše najteže bolesti.

Spomen Petog Vaseljenskog Sabora

Ovaj Sabor bi u Carigradu za vreme cara Justinijana Velikog, 553 god. Na ovom Saboru behu osuđene sve jeresi monofizitske, kao i jeretički spisi Teodora Mopsuetskog, Teodorita Kirskogi Origena (učenje protiv vaskrsenja mrtvih).

Beseda

o robovima koji propovedaju slobodu

I obećavaju im slobodu i sami su robovi pogibli;

jer koga ko nadvlada onaj mu i robuje (II Pet. 2, 19).

Još uvek apostol govori o nečistim, bezobraznim i samovoljnim opominjući verne, da se čuvaju njihovih zavođenja ponositim i lažljivim rečima. Prvo je rekao o njima, da hule na slavu Božju, drugo da prelašćuju na nečistote tjelesnih želja, a sada pak govori, kako oni obećavaju slobodu, to jest obećavaju nešto što i oni sami nemaju, jer nadvladani skvernim strastima oni su robovi svojih strasti pokorni robovi najgroznijih tirana ovoga sveta. O braćo moja, kako su nama savremene ove apostolske reči, pisane pre devetnaest stoleća! Pogledajte, kako zapenušeno svuda oko nas deklamuju o slobodi oni koji ni malo slobode nemaju! Poslušajte viku očajnih robova strasti i poroka, kako obmanuti obmanjuju, i oslepljeni propovedaju svetlost! Strasti su tkivo mreže, izatkane od đavola, da njome ljude lovi. Uhvaćeni u tu mrežu oni nazivaju druge ljude robovima a sebe slobodnim, na smeh đavola, koji ćutke pribira mrežu i privlači je svojoj obali. O braćo, čuvajte se onih očajnika, koji sebe nazivaju vesnicima slobode, dok danonoćno služe gospodaru svome đavolu. Svoju nemaštinu oni nazivaju bogatstvom, i tuđe bogatstvo nazivaju nemaštinom, kao što bezumnik ceo svet naziva bezumnim a sebe umnim. Tako i oni, najneslobodniji, nazivaju druge neslobodnim. I službu Bogu i bližnjima, po ljubavi, oni nazivaju robovanjem, dok službu đavolu nazivaju slobodom. To su pakosnici Boga i ljudi, kao što je i sam đavo pakosnik Boga i ljudi. Kad god čujete, da vam neko govori o slobodi, ispitajte prvo dobro, da li on nije rob neke strasti i poroka. Po nečistoti života, po bezobrazluku i samovolji poznaćete sve lažne učitelje slobode. To vas apostol opominje.

O Gospode, jedini darodavče istinite slobode, sačuvaj nas od mreže sviju pakosnika Tvojih i naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!