Vest: Počinje Gluva nedelja - bez slavlja i svirki. Danas obeležavamo Prepodobnu Mariju Egipćanku

Počinje Gluva nedelja - bez slavlja i svirki. Danas obeležavamo Prepodobnu Mariju Egipćanku

Počinje Gluva nedelja - bez slavlja i svirki. Danas obeležavamo Prepodobnu Mariju Egipćanku

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobna Marija Egipćanka (Prvo bdenije).

Počinje Gluva nedelja - bez slavlja i svirki. Danas obeležavamo Prepodobnu Mariju Egipćanku-0 Sveta Marija Egipćanka:

Životopis ove divne svetiteljke napisao je sv. Sofronije patrijarh Jerusalimski. Neki Jeromonah, starac Zosima, udalji se jednom uz Časni Post u zajordansku pustinju za dvadeset dana hoda. Na jednom on ugleda jedno ljudsko biće, suha, naga tela, i kose bele kao sneg, koje nagne begati od pogleda Zosimovog. Starac je dugo trčao, dok ono biće ne prileže u jednom potoku i ne viknu: avvo Zosime, prosti mi radi Gospoda, ne mogu ti se obrati ti, jer sam žena naga! Tada joj Zosim dobaci svoju gornju ha ljinu; ona se ogrnu i javi mu se. Ustrašen beše starac čuv ši svoje ime iz usta te žene nepoznate. Posle dugog navalji vanja njegovog žena mu ispriča svoje žitije. Ona beše rođe na u Misiru, i od dvanaeste svoje godine poče živeti razvratno u Aleksandriji, i provede u razvratu punih 17 godina. Gonjena bludnim ognjem telesnim ona sede jednoga dana na lađu, koja plovljaše ka Jerusalimu. Prispev u Sveti Grad htede i ona ući u crkvu da se pokloni Časnom krstu, ali je neka nevidljiva sila zadržavaše i ne davaše joj ući. U velikom strahu pogleda ona u ikonu Presvete Bogorodice u pritvoru i moljaše se Njoj, da joj dopusti ući i celivati Časni Krst ispovedajući grešnost i nečistoću svoju, i obećavajući da će posle poći tamo kamo je Sveta Prečista bude uputila. Tada joj bi dopušteno ući u crkvu. Pošto celiva krst izađe ponovo u pritvor pred ikonu i zahvali se Bogorodici, no u tom ču glas: ako pređeš Jordan, naći ćeš dobar mir! - Ona odmah kupi tri hleba i krenu za Jordan, gde stiže istog večera. Sutradan se pričesti u manastiru sv. Jovana i pređe reku. I prožive u pustinji čitavih 48 godina, u prevelikim mukama, u strahu, u borbi sa strasnim pomislima kao sa divljim zverovima. Hranila se zeljem. Posle toga kada stajaše na molitvi vide je Zosima kako stoji uzdignuta na vazduhu. Ona ga zamoli da iduće godine donese joj Pričešće na obalu Jordana, a ona će doći da se pričesti. Iduće godine Zosima dođe s Pričešćem u veče na obalu Jordana, no čuđaše se, kako će svetiteljka preći Jordan. U tom vide prema mesečini, da ona dođe reci, prekrsti reku, i pođe po vodi kao po suhu. Kad je pričesti, ona ga zamoli, da iduće godine dođe u onaj isti potok gde su se prvo videli. Zosima ode i nađe telo njeno mrtvo na onom mestu, i više glave na pesku napisano: pogrebi, avvo Zosime, na ovom mestu telo smerne Marije, predaj prah prahu, prestavila sam se 1 aprila u samu noć spasonosnog Hristovog stradanja po pričešću Božestvenih Tajni. Iz ovoga napisa dozna Zosima prvo njeno ime, i drugo i strašno čudo, da je ona prošle godine one iste noći kad se pričestila stigla u taj potok, do koga je on morao putovati 20 dana. I tako Zosima sahrani telo čudesne svetiteljke Marije Egipćanke. A kada se vrati u manastir ispriča celu istoriju njenoga života i čudesa, koja je on lično video od nje. Tako Gospod zna da proslavi pokajane grešnice. Sv. Marija spominje se još i pete nedelje Časnog Posta. Crkva je ističe vernim u te posne dane kao uzor pokajanja. Upokojila se oko 530 god.

Sveti Meliton episkop Sardijski:

Sveti Meliton episkop Sardijski, u Maloj Aziji. Znameniti pastir crkve iz II stoleća. Vladajući velikom učenošću on se trudio da sabere sve knjige Sv. Pisma u jedan kodeks. A po krotosti i blagočešću svome trudio se opet da unese mir u crkvu laodikijsku, uzburkanu sporom o praznovanju Pashe. Osim toga branio je hrišćanstvo pred neznabošcima. Tako oko 170 god. putovao je u Rim i podneo caru Marku Avreliju jednu pismenu odbranu (apologiju) vere i crkve hrišćanske. Ovaj učeni, blagočestivi i revnosni muž, sv. Meliton, upokoji se mirno u Gospodu 177 god.

Prepodobni Prokopije Čeh:

Rođen u Hotišu u Češkoj od znamenitih roditelja. Postao sveštenikom i udaljio se u planinu, da živi po primeru istočnih pustinjaka. Herceg Ulrih slučajno ga nađe, i pomogne mu osnovati man. sv. Jovana Preteče pri reci Sazavi. Upokoji se ovaj sveti muž 1053. god.

BESEDA:

o ispunjenom velikom proročanstvu

Kao jagnje na zaklanje vođen bi (Is. 53, 7).

Kroz mnoga stoleća vremena prozreo je vidoviti prorok Isaija strašnu žrtvu na Golgoti. On je video iz daljine Gospoda Isusa, vođena na zaklanje kao što se jagnje vodi. A jagnje se da voditi na zaklanje isto kao i na pašu: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. Tako je i Gospod Isus išao na zaklanje: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. Niti reče: ne činite to, ljudi! Niti upita: zašto to činite sa Mnom? Niti osudi koga. Niti protestvova. Niti se naljuti. Niti pomisli zla sudijama Svojim. Kad Ga krv obli od trnovog venca, On ćutaše. Kad Mu lice bi uprljano od pljuvanja, On ćutaše. Kad Mu krst bi težak uz put, On trpljaše. Kad Mu bolovi dosadiše na krstu, On se ne požali ljudima nego Ocu. Kad izdisaše, On upravi Svoj pogled i uzdah k nebu a ne k zemlji. Jer izvor Njegove snage jeste nebo a ne zemlja. Izvor Njegove utehe u Bogu a ne u ljudima. Prava domovina Njegova Carstvo nebesko a ne zemaljsko. Gle, jagnje Božije koje uze na se grijehe svijeta! To beše prvi uzvik Jovana Krstitelja, kad opazi Gospoda. I evo sad na Golgoti toga proročanstva ispunjena: evo, pod teretom grehova celoga sveta leži Jagnje Božije zaklano i mrtvo!

O braćo, to je skupa žrtva i za naše grehe. Krv toga nezlobnog i krotkog Jagnjeta namenjena je svima vekovima i svima pokolenjima od prvog do poslednjeg čoveka na zemlji. Hristos je osetio bolove na krstu i zbog naših grehova u sadašnjem vremenu. On je oplakao u vrtu Getsimanskom i našu zlobu, i nemoć i poročnost. Krv svoju On je namenio i nama. Ne prezrimo, braćo, tu neiskazano skupu cenu kojom smo plaćeni. Zbog te žrtve Hristove mi upravo i imamo neku cenu kao ljudi. Bez te žrtve - ili ako odbacimo tu žrtvu - vrednost nas samih po sebi ravna se nuli, ravna se dimu bez ognja, i oblaku bez svetlosti.

O Gospode nesravnjivi u milosti, pomiluj i nas! Tebi slava i hvala vavek. Amin.



Podeli:

Povezane vesti

Ostavite komentar