Na današnji praznik, umijte se vinom radi ozdravljenja.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici
danas slave Svetog mučenika Konona, Prepodobnog Marka Podvižnika
Sveti
mučenik Konon Isavrijski:
Poučen bi u
veri Hristovoj i kršten u ime Presvete i Životvorne Trojice od samoga Arhangela
Mihaila. I do same smrti njegove nevidljivo ga je pratio ovaj Arhistratig
Božji. Bi prosvetljen i ojačan blagodaću Duha Svetoga, te ga srce nije vuklo ni
za čim svetskim, nego samo za duhovnim i nebeskim. Kad ga roditelji silom
oženiše, on prvo veče uze sveću i metnu pod sud, pa upita svoju nevestu: šta je
bolje, svetlost ili tama? Ona odgovori: svetlost. Tada joj on poče govoriti o
veri Hristovoj, i o duhovnom životu kao boljem i lepšem od telesnog. Te tako
uspe, da i nju, a po tom i svoje roditelje privede u veru Hristovu. I behu on i
žena mu kao brat i sestra. Uskoro umru mu i roditelji i žena, i on se povuče
potpuno od svetskog života i preda molitvi, postu i bogomisliju. Učini velika
čudesa, kojima mnoge obrati u hrišćanstvo. Između ostaloga, primora zle duhove
da mu služe. Pri jednom gonjenju bi uhvaćen i mučen, i sav izboden noževima.
Njegovom krvlju mazahu se bolesnici i isceljivahu. On požive posle toga još dve
godine u svome gradu i prestavi se Gospodu. Ovaj divni svetitelj požive i
postrada u II veku.
Sveti mučenik Konon Baštovan:
Rodom bi iz
Nazareta. Beše blag i nezlobiv, i u svemu Bogu ugodan. U vreme Dekijeva
gonjenja bi mučen za Hrista. No on osta čvrst u veri, a neznabožačke sudije
oštro izobliči zbog njihove gluposti. S ekserima u nogama, vezan za kola
kneževa, ovaj dobri i nezlobni svetitelj bio je vučen sve dotle dokle nije sam
iznemogao i pao. Tada se i poslednji put pomoli Bogu i predade Mu duh svoj 251.
godine.
Prepodobni Isihije Posnik:
Rođen beše
blizu Bruse u VIII veku. No udalji se u jednu goru, zvanu Majonis, zloglasnu
zbog demonskih priviđenja. Napravi tamo sebi kolibu i jednu crkvicu u čast
svetog apostola Andreje. Sam ogradi gradinu koju obrađivaše, da bi mogao živeti
od svoga truda. Molitvom svojom čudesa činio. Prorekao da će po smrti njegovoj
na tom mestu biti ženski manastir. Na mesec dana pred smrt provideo dan i čas
svoje smrti. U ponoć prorečenog dana videše ljudi njegovu kolibu obasjanu
neobičnom svetlošću. I kad dođoše, nađoše ga mrtva. Sahranjen u crkvi svetog
Andreje, a docnije Teofilakt, episkop amasijski, prenese ga u grad Amasiju.
Skončao mirno i preselio se u carstvo Gospoda svoga 790. godine.
Prepodobni Marko Podvižnik:
Asket i čudotvorac. Zamonašen od svog
učitelja svetog Jovana Zlatousta u četrdesetoj godini svojoj, Marko provede još
šezdeset godina u Nitrijskoj pustinji u postu, molitvi i pisanju poleznih
knjiga. Znao celo Sveto Pismo naizust. Bio mnogo milostiv i plakao nad bedom
svakog Božjeg stvorenja. Jednom se plačući pomoli Bogu za slepo štene jedne
hijene, i štene progleda. Iz blagodarnosti donese mu hijena-majka jednu
ovnujsku kožu. No svetitelj zabrani hijeni da ubuduće kolje ovce bednih ljudi.
Primao pričešće iz ruku angelskih. Njegove besede o zakonu duhovnom, o pokajanju,
o trezvenju itd. spadaju u prvoklasnu crkvenu književnost, pohvaljivaše ih i
sam veliki Fotije patrijarh.
Beseda:
o putovanju
s Hristom na dubinu
Hajde na dubinu (Lk. 5, 4)
Tako naredi Gospod Petru i ostalim
apostolima kada presta govoriti. To znači, da On prvo daje pouku,
pa odmah zatim poziva na delo. To isto i za nas važi: čim se naučimo nešto iz
Jevanđelja, odmah treba da pođemo da to ostvarimo. Učenici delatelji mili su
Gospodu, a ne samo učenici.
Hajde na dubinu! Ukraj obale, iz plićine, govorio je Gospod narodu,
koji je manje posvećen u tajne carstva Božjega, a apostole On poziva na dubinu.
U plićini je manja opasnost, ali je i lov manji. U plićini su zmije i žabe i
drugi manji gadovi vodeni - to je sva opasnost; i u plićini su samo malene ribe
- to je sav lov. A na velikoj dubini je i opasnost velika. Tamo su veliki
zverovi morski i velike bure - to je opasnost; no tamo su i velike i dobre ribe
u ogromnoj količini - to je lov. O posvećeni, hajde, dakle, na dubinu!
Hajde na dubinu tajanstvenog mora životnog, no ne kreći se bez
Hrista na lađi svojoj. Nipošto. Jer ne samo što možeš provesti svu noć svoga
života ne ulovivši ništa kao što se Petar žaljaše: svu noć smo se
trudili, i ništa ne uhvatismo - ne samo to, nego možeš i gore proći,
ako Hristos nije na lađi. Mogu te bure skovitlati i u ponor baciti, mogu te i
golemi zverovi morski pojesti. Bure to su strasti tvoje sopstvene, o posvećeni,
koje idu s tobom neminovno, ako se kreneš na dubinu bez Hrista. Golemi zverovi
morski to su demoni, koji za tren oka mogu tebe upropastiti kao što za tren oka
upropastiše veliki krd svinja od dve hiljade.
Ideš li pak s Hristom na dubinu, ne boj se
ništa, no radosno i hrabro idi, pripijen uz Gospoda. Ulovićeš najbolji lov, i
napunićeš njime obe lađe, i telesnu i duševnu. Najbolji lov ulovićeš, o
posvećeni, i bez opasnosti izaći ćeš na obalu, na obalu Carstva Hristovoga.
Samo nikud bez Hrista! Ni u plićinu, ni na dubinu. U plićini će ti dosaditi i
glad i mnogi sitni gad, a na dubini će te zlo preveliko snaći.
Ti si naš krmanoš, naša odbrana, naše
pristanište, o svemoćni Spasitelju! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!