Vest: Na današnji praznik oprostite "zlim jezicima"

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog apostola Jakova Zavedejeva.

Sv. apostol Jakov Zavedejev:

Sin Zavedejev i brat Jovanov, jedan od Dvanaestorice. Na poziv Gospoda Isusa ostavio je ribarske mreže i oca svoga, pa zajedno sa Jovanom odmah pošao za Gospodom. Spadao je u onu trojicu apostola, kojima je Gospod otkrivao najveće tajne, pred kojima se preobrazio na Tavoru i pred kojima je tugovao pred Svoje stradanje u vrtu Getsimanskom. Posle prijema Duha Svetoga propovedao je Jevanđelje po raznim stranama, i hodio je do Španije. Po povratku iz Španije stanu se Jevreji s njim prepirati o Svetom Pismu, pa ne mogući mu nikako odoleti najme nekoga mađioničara Hermogena. No i Hermogen, i Filip, učenik Hermogenov, biše pobeđeni silom istine, koju Jakov propovedaše, i obojica se krstiše. Tada ga Jevreji optužiše Irodu i nagovoriše nekoga Josiju da kleveta na apostola. Ovaj Josija videći muženstveno držanje Jakovljevo i čuvši njegovu jasnu propoved o Istini, pokaja se i poverova u Hrista. No kada Jakov bi osuđen na smrt, tada i ovaj Josija takođe bi osuđen na smrt. Hodeći na gubilište Josija moljaše Jakova da mu oprosti greh klevete. A Jakov ga zagrli i celiva i reče mu: "mir tebi i oproštaj!" I obojica pognuše glave pod mač i biše posečeni za Gospoda, koga oni ljubljahu i kome služahu. Postrada Jakov sveti 45 god. u Jerusalimu. Telo njegovo bi odneto u Španiju, gde mu na grobu i do danas događaju se čudesna iscelenja.

Sveti Donat:

Episkop u Evriji Albanskoj. Bi obdaren od Boga velikom blagodaću čudotvorstva, te činjaše čudesa mnoga na korist ljudi. Tako pretvori gorku vodu u slatku; nizvede dažd u sušno vreme; isceli od sumašestvija kćer carevu; vaskrsnu mrtvaca. Ovaj mrtvac beše isplatio dug nekome zajmodavcu. No nesavesni zajmodavac htede po drugi put naplatiti dug, pa koristeći se smrću svoga dužnika dođe udovici njegovoj i tražaše, da mu odmah plati dug. Udovica plakaše i žaljaše se episkopu. Sv. Donat opomenu zajmodavca da počeka dok se čovek sahrani, pa će se onda razgovarati o dugu. No zajmodavac ljutito nastojavaše na svome. Tada Donat priđe mrtvacu, dohvati ga i viknu: "ustani, brate, i vidi šta imaš sa zajmodavcem svojim!" Tada se mrtvac diže, i groznim pogledom pogleda na zajmodavca svoga, i reče mu, kada i gde mu je platio dug. I još potraži on od zajmodavca pismenu obavezu svoju. Ustrašeni zajmodavac dade mu u ruke hartiju, koju oživeli mrtvac pocepa, pa ponovo leže i upokoji se. Mirno skonča sv. Donat u dubokoj starosti i ode ka Gospodu, 387 god. Njegove mošti i sad počivaju na korist vernima u Evriji u Albaniji.

Sveta mučenica Argira:

Ova nova mučenica beše rodom iz Bruse, rođena od roditelja blagočesnih. Tek što se beše udala za jednog hrišćanina, zagleda se u nju neki Turčin iz komšiluka, i pozivaše je na sažiće sa njim. Hristoljubiva Argira odbijaše takve prljave predloge Turčina. No ovaj se razbesni i optuži je sudu, kako je htela primiti islam, pa posle odrekla. Od sudije do sudije, iz tamnice u tamnicu, sveta Argira provede punih 15 godina stradajući za Hrista. Jer ljubljaše Hrista iznad svega u svetu. Najzad skonča u tamnici u Carigradu, 1725. god.

BESEDA:

o obasjanju Hristovom

Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvijeh,

i obasjaće te Hristos (Efes. 5, 14).

Sveti apostol Pavle, slično svima drugim apostolima i svetiteljima hrišćanskim, sve što uči druge uči po sopstvenom svom iskustvu. Jer vera Hristova je iskustvo, opit, a ne teorija i ljudsko mudrovanje. I Pavle je ležao kao duhovno uspavan, i bio je duhom mrtav dok god se protivio veri hrišćanskoj. No on se probudio, i ustao, i duhom vaskrsnuo i bio obasjan Hristom. On zna Sebe iz vremena kad je duhom spavao, pa onda iz vremena kad se probudio, pa kad je ustao, pa kad je Duhom vaskrsnuo, pa kad je bio obasjan Hristom. Ono što zna o sebi kao hrišćaninu on savetuje i drugima. Kao apostol on vidi sebe u svetlosti velikoj, i veruje, da i svi drugi ljudi, ako hoće, mogu biti tako svetli kao on. Svetlost nije njegova nego Hristova; njegova je samo ljubav prema toj svetlosti.

No obasjanje Hristom potrebno je čoveku na početku kao i na kraju. Jer bez Hristova obasjanja čovek se ne može ni probuditi, ni ustati, ni vaskrsnuti iz mrtvih, kao što posle ne može sam sobom ni živeti u veri ni umreti u nadi. Hristos je potreban na početku kao i na kraju. Kao što je davljenom detetu potrebna ruka roditeljska i da ga izvadi iz vode i da ga posle vodi po suhoj zemlji čuvajući ga da se opet ne utopi, tako je i Hristos Gospod potreban davljenima u vodama greha. I sam apostol dobio je obasjanje Hristovo na početku, na putu za Damask, pa ga je opet dobio posle. Prvo obasjanje je obraćanje ka Hristu, a drugo utvrđivanje sebe u Hristu. Prvo obasjanje mi svi dobijamo kroz krštenje, a potonje kroz veru i ispunjavanje zapovesti Gospodnjih. Svi oni pak koji nemaju obasjanja Hristova, ili su ga imali pa izgubili, jesu kao uspavani, kao mrtvi.

O Gospode blagi, probudi nas, digni nas, vaskrsni nas, jer nijedno od ovoga mi ne možemo bez Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!