Danas su Sveti apostoli: Pomolite se za oproštaj grehova
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svete apostole i đakone Prohora, Nikanora, Timona i Parmen.
Sveti apostoli i đakoni Prohor, Nikanor, Timon i Parmen
Ova četvorica behu iz broja sedam đakona i iz sedamdeset apostola. Ostala trojica đakona behu: Stefan, Filip i Nikolaj. Stefan prvomučenik praznuje se zasebno 27 decembra, a Filip 11 oktobra. Nikolaj nije ušao u red svetitelja zbog svoje jeresi. A ona prva četvorica nemaju posebnih dana praznovanja, nego se svi spominju u ovaj jedan dan, 28 jula. Prohor je bio rukopoložen od apostola Petra za episkopa Nikomidijskog. Bio je neko vreme na službi kod sv. Jovana Jevanđelista, i na ostrvu Patmosu zabeležio je otkrovenja, koja je čuo sa usta sv. Jovana. Po tom se vratio u Nikomidiju, gde uloži veliki trud oko obraćanja naroda u veru. Skonča mučenički u Antiohiji gde bi ubijen od nevernih. - Nikanor sveti postrada u Jerusalimu istog dana kad i sv. Stefan arhiđakon, a uskoro za njim i 2000 drugih hrišćana, koje pobiše zlobni Jevreji. - Timon beše episkop u Arabiji, i postrada za Hrista na krstu. - Parmen umre na oči apostola, i od ovih bi oplakan i pogreben.
Sveti mučenik Julijan
U vreme cara Antonina sv. Julijan pređe iz Dalmacije u Kampaniju Italijansku. Beše mlad i krasan mladić, dušom sav predan Gospodu. Na putu srete vojnike carske, koji iđahu da hvataju hrišćane. "Mir vam, braćo!" oslovi ih Julijan. Po takvom pozdravu i po krotosti lica mladićeva vojnici zaključiše, da je on hrišćanin. Na njihovo pitanje odgovori im Julijan: "hrišćanin sam,rodom iz Dalmacije." Još im Julijan otvoreno prizna, da putuje s ciljem obraćanja idolopoklonika k jedinome živome Bogu. Vojnici ga bezdušno tukoše i najzad baciše u neki rov, gde 7 dana provede bez ikakve ljudske hrane. No javi mu se angel Božji, koji mu davaše nebesnu hranu. Izveden na sud Julijan osta tvrd u veri kao dijamant. Videći njegovo muževstvo i nepokolebljivost u veri, 30 ljudi obratiše se Hristu Gospodu. Osuđen na smrt sv. Julijan kleče i uzdiže molitvu Bogu, blagodareći Bogu za svoj mučenički podvig i moleći Ga, da se smiluje svima onima koji budu poštovali spomen njegov. Bi posečen sekirom, i predade duh Bogu.
Prepodobni Pavle Ksiropotamski
Sin cara Mihaila Kuropalata. Sa sjajnim obrazovanjem, sa retkom mudrošću i ujedno krotošću Prokopije (tako se najpre zvaše) beše u svojim mladićskim godinama predmet divljenja celog Carigrada. U jednoj povelji car Roman Stariji naziva ga "najvećim od svih filosofa." No bojeći se da mu se duša ne pogordi i ne propadne od ljudske slave, ovaj sjajni mladić obuče se jednoga dana u rite prosjačke i dođe u Svetu Goru, gde primi monaški čin od znamenitog svetitelja Kozme. Posle dugih usamljeničkih podviga on obnovi Ksiropotamski manastir, a malo za tim sazida novi manastir Sveto-Pavlovski, gde u starosti i skonča. Kada se taj manastir osveštavao car Roman pošlje na dar veliki deo Časnog Krsta, koji se i do danas tamo čuva. Kaže se za ovoga svetitelja, da je propovedao Jevanđelje u Makedoniji i Srbiji. Pretrpeo je mnoge muke od zlog cara Lava Jermenina ikonoborca, i upokojio se 820 god. Pred smrt svoju sv. Pavle rekne bratiji: "evo stiže čas, koji je duša moja uvek želela i od koga se telo moje uvek strašilo."
Sveti mučenik Jevstatije
Ovaj mučenik Hristov beše vojnik u Ankiri. Potrgnut na sud on se ne uboja nikakvih muka no slobodno hvaljaše ime Gospoda Hrista. Vojvoda Kornilije naredi, te mu provrteše stopala, provukoše konopac i vukoše čoveka Božjeg do neke reke, pa ga baciše u reku. Silom Božjom spasen i od rana isceljen, on se javi vojvodi potpuno zdrav. Kada ga vojvoda vide živa, toliko se ustraši, da izvadi mač i samog sebe probode. Jevstatije požive još neko vreme i skonča u Gospoda, 316 god.
Beseda
o nerazumnom pitanju nerazumnih
Gde je obećanje dolaska njegova (II Pet. 3, 4)?
Tako pitaju rugači svetinje Božje. Oni koji se rugaju rečima i delima Božjim, rugaju se i obećanjima Božjim. Mi verni kažemo: Gospod će doći, a oni se rugaju i govore: kada će doći, kad već nije došao? Mi kažemo: Gospod je obećao doći, a oni se rugaju i govore: gdje je obećanje dolaska njegova? Oci naši, vele, biše i pomreše čekajući dolazak Njegov, a On ne dođe. Zar ćemo Ga, vele, još čekati? Da, braćo, mi Ga čekamo, i čekaćemo Ga. On je obećao doći, i doćiće. I apostol sveti potvrđuje obećanje Gospodnje; gle, on ga je čuo iz usta samoga Gospoda, iz usta iz kojih samo istina izlazi. Pred Gospodom je hiljada godina kao jedan dan. Ovim rečima apostol zatvara usta rugačima a nas uči strpljenju. Skoro će dve hiljade godina otkako je Sin Božji dao obećanje, da će ponovo doći u sili i slavi, da spase verne i kazni neverne, a On još ne dolazi, - govore rugači. O rugači nerazumni, zar su dve hiljade godina za Boga tako dugi kao i za vas? Zar ne pomišljate, da su za Njega dve hiljade godina kao dva dana? Mora li On ispuniti sva Svoja obećanja u toku dva dana? Ne žuri se Njemu, besmrtnome, kao što se žuri vama smrtnima. Vama se žuri, jer ćete uskoro umreti, a On je besmrtan, i ne boji se smrti. Naći će On vas i u grobovima vašim, kad bude došao. Probudiće vas truba angelska, i vi ćete ustati koliko da vidite, da je On istinit, pa ćete onda biti nizrinuti u mračno carstvo klevetnika, jer ste klevetali Gospoda istine, i ugonili Ga u laž. Gospod ne želi, braćo, da mi budemo ljubopitljivi odnosno dana i časa, kad će On doći; On samo želi, da mi verujemo, da će On doći. Bili mi živi ili mrtvi kad On dođe, mi ćemo videti dolazak Njegov. Nije li to dosta?
O Gospode Bože, Spasitelju naš, nauči nas strpljenju i utvrdi nas u veri. Ti ćeš doći, mi znamo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!