Vest: Danas slavimo sveca koji je izdan kao Isus za zlatnike

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog apostola Aristovula, Sveti mučenika Savina.

 Sveti apostol Aristovul:

Sveti apostol Aristovul, jedan od Sedamdeset apostola. Beše brat apostola Varnave, i rođen na Kipru. Posledovaše apostolu Pavlu, koji ga i pominje u poslanici Rimljanima (Rm 16, 10). Kada veliki apostol Pavle postavljaše mnoge episkope za razne krajeve sveta, tada postavi i ovoga Aristovula za episkopa britanskoga (engleskog). U Britaniji behu narodi divlji, neverni i opaki, i Aristovul pretrpe među njima neopisane muke, bede i pakosti. Udarahu ga bez milosti, vukući po ulicama, rugahu mu se i podsmevahu. No na kraju ovaj sveti muž dođe do uspeha silom blagodati Božje. Prosveti narode, krsti ih u ime Hrista Gospoda, crkve pogradi, sveštenike i đakone posveti, i najzad, tamo u miru skonča i ode u carstvo Gospoda, kome je verno poslužio.

 Sveti mučenik Savin:

Misirac iz grada Hermopolja, i starešina tome gradu. U vreme jednog gonjenja hrišćana on se udalji u neku planinu sa mnogim drugim hrišćanima, i zatvori se u jednu kolibu gde provođaše vreme u postu i molitvi. No prokaza ga neki prosjak, koji mu je hranu donosio i kome je Savin velika dobra učinio. Kao Juda Hrista, tako i ovaj bednik za novac (za dva zlatnika) izdade svoga dobrotvora. Savin, sa još šestoricom, bi uhvaćen od vojnika, vezan i na sud oteran. Posle golemih muka bi bačen u reku Nil gde predade duh svoj Bogu 287. godine.

Sveštenomučenik Trofil i Tal:

Braća rođena, iz Sirije. Javno i slobodno propovedahu Hrista i izobličavahu gluposti jelinsko-rimske. Razjareni neznabošci rešiše da ih pobiju kamenjem. No kada bacahu kamenje na tu svetu braću, kamenje se povraćaše i udaraše na same napadače, a braća ostaše nepovređena. Posle ih obojicu na krst raspeše. Sa krstova svojih braća poučavahu i hrabrahu hrišćane koji stajahu unaokolo ožalošćeni. I posle muka predadoše duh svoj Gospodu, kome ostaše verni do kraja. Česno postradaše 300. godine u gradu Voforu.

Beseda:

o sramoti Hristovoj kao bogatstvu
Vjerom Mojsije ... držaše sramotu Hristovu za veće bogatstvo
od svega blaga misirskoga; jer gledaše na platu (Jevr. 11, 26)
Ne hte Mojsej da ostane u dvoru faraonovom, niti da se nazove posinak faraonov. Više voljaše stradati s narodom Božijim nego li šati zemaljsku sladost grijeha. Kako različiti behu od Mojseja potomci njegovi, koji iz faraonskih razloga osudiše Cara slave na smrt! Svi ovi više bi voleli jednu godinu proživeti u truležnom dvoru faraonovom nego li s Bogom putovati 40 godina po pustinji. A Mojsej je ostavio sve počasti, sve bogatstvo, sve laske, koje je samo bogati Misir, i to još na dvoru carskom, mogao dati, pa je na zapovest Božju krenuo kroz gladnu i žednu pustinju s verom da iza pustinje postoji zemlja obećana. To i znači držati sramotu Hristovu iznad svakoga blaga misirskoga.
Sramota Hristova jeste ono čega se svetski ljudi, sa silnim zapahom zemlje, stide kod Hrista. A to je Hristova beda na zemlji, njegov post, bdenje, molitva, potucanje bez krova, osuda, poniženje, sramna smrt. Tu sramotu Hristovu cenili su apostoli, a posle njih i svi mnogobrojni svetitelji, za veće bogatstvo od svih blaga vasionskih, jer je Gospod vaskrsao posle ove sramote, i otvorio dver nebesnu, i pokazao rajsku zemlju obećanu, u koju je On poveo čovečanstvo putem Svoje sramote, ili pustinjom Svoga stradanja.
O Gospode, proslavljeni i vaskrsli, pomozi nam da svaku kap Tvoga znoja i Tvoje krvi držimo nepokolebljivo kao bogatstvo veće od svega blaga svetskoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!