Vest: Danas slavimo sveca koji činio čuda: Pomolite mu se

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Gerasima Jordanskog.

 Prepodobni Gerasim Jordanski:

Ovaj znameniti svetitelj najpre se učio podvižništvu u misirskoj Tivaidi, pa je onda prešao na Jordan i tamo osnovao obitelj, u kojoj je imao oko 70 monaha, i koja i dan-danas postoji. On postavi naročiti ustav za svoj manastir, po kome: monasi su 5 dana provodili u svojim kelijama pletući košnice i rogozine; nisu smeli nikad ložiti oganj po kelijama; 5 dana jeli su samo po malo suha hleba i urme; monasi su morali držati svoje kelije otvorene i kad bi izašli tako da bi svak mogao, ako bi i što bi hteo, uzeti iz njihovih kelija; subotom i nedeljom sabirali su se u manastirsku crkvu, imali zajedničku trpezu, sa varivom i s malo vina u slavu Božju. Tada bi svaki monah donosio i stavljao pred noge igumanove ono što je izradio za prošlih pet dana. Svaki je monah imao samo po jednu haljinu. Sveti Gerasim bio je primer svima. Uz časni post nije jeo ništa osim što se pričešćivao. Jednom vide lava gde riče od bola, jer beše mu trn u nozi. Gerasim priđe, prekrsti se, i izvadi zveru trn iz noge. Lav se tako ukroti, da je došao za starcem u manastir i tu ostao do smrti starčeve; a kad starac umre, i lav svisne od bola za njim. Bio je na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu, u vreme Markijana i Pulherije, pa iako je i on najpre malo naginjao monofizitskoj jeresi Evtihija i Dioskora, bude na Saboru veliki pobornik Pravoslavlja. Sveti Jevtimije odvratio ga je od jeresi. Od učenika Gerasimovih najslavniji je bio sveti Kiriak Otšelnik. Upokojio se sveti Gerasim 475. godine i pređe u večnu radost Gospoda svoga.

Sveti mučenici Pavle i Julijana

Brat i sestra iz Ptolemaide Finikijske. Behu strašno mučeni za Hrista od cara Avrelijana, i najzad posečeni. Pri njihovim mučenjima mnoga su se čudesa pokazala, koja videvši mnogi neznabošci obrate se u veru, te neki i od njih biše posečeni, 273. godine i primiše vence.

Sveti Jakov Posnik

Živeo u VI veku. Toliko se usavršio bio u bogougodnom životu, da je lečio molitvom najteže bolesnike. No neprijatelj roda ljudskog navodio je na njega silna iskušenja. Tako jednom od nekih podsmešljivaca bude poslata k njemu žena razvratna. Pretvarala se pred njim i plakala no navlačila ga na greh. Videći da će pasti u greh, Jakov stavi svoju levu ruku u oganj i držaše dotle dokle se sva ne oprlji. Videći to, žena se ispuni strahom i užasom, pokaja se i popravi svoj život. Ali, drugom prilikom on ne odole iskušenju, nego pade sa jednom devojkom, koju behu roditelji doveli k njemu kao sumašedšu, da je isceli od ludila. On je zaista isceli, no potom zgreši s njome, i onda, da bi sakrio greh, ubi je i baci u reku. Kao i obično: od bluda do ubistva nije daleko. Deset godina potom provede Jakov kao pokajnik živeći u jednome grobu. Poznade da mu je Bog oprostio po tome, što jednom po molitvi njegovoj pade kiša u vreme velike suše od koje stradahu i ljudi i stoka. Evo primera, sličnoga Davidovom, kako je opak zli demon; kako, po popuštenju Božjem, može da obori najveće duhovne divove, i kako opet iskrenim pokajnicima Bog po milosrđu oprašta i najteže grehove, i ne kažnjava ih onda kada oni sami sebe kazne.

Beseda

o kolebljivosti Pilata
Od tada gledaše Pilat da ga pusti...
Tada im ga predade (Pilat) da se razapne (Jov. 19, 12, 16)
Odtkud ova protivrečnost u Pilatu? Odtkud ovo dvojstvo volje u jednom istom čoveku? Dok je stajao pod svetlošću lica Hristova, Pilat je od sveg srca hteo da pusti Pravednika. No kad ga je obuzela tama jevrejska, on se saglasio sa delima tame. To je seme, palo u trnje. Dok je Hristovo lice svetlelo nad semenom, seme je niklo; ali čim je seme ostalo bez te svetlosti, tama od trnja ugušila ga. Dok je Gospod Isus gospodarski govorio Pilatu o Caru nebesnom, rekavši mu: ti ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo. Pilat se osećao kao pobeđen strahom od Boga. No kad je gomila jevrejska viknula Pilatu: ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru, Pilat je bio potpuno pobeđen strahom od cara zemaljskog. I strah za telo nadvladao je strah za dušu, kao što se i dan-danas ponekad dešava.
Pilat je bio učenik svetske mudrosti. A svetska mudrost ne daje snage nego uleva strah. Svetska mudrost ne podržava dušu nego telo. Svetska mudrost ne uleva strah za dušu nego strah za telo i za sve ono što je telesno. Evo u Pilatu jednog jasnog i žalosnog primera, kakve ljude vaspitava svetska mudrost mimo Boga i nasuprot Hrista. No Pilatova slabokarakterna i kolebljiva duša nije slika samo neznabožaca nego i neutvrđenih hrišćana. Poneki hrišćani posvednevno, i neosetno a često i nesvesno, hteli bi čas da oslobode Hrista od mračnog i zločinačkog instinkta jevrejskog u sebi, a čas opet da Ga puste tome instinktu na raspeće. To biva uvek onda kada jedan hrišćanin pogazi neku zapovest Hristovu radi ispunjenja neke svoje telesne želje. Čas svetlost te zapovesti osvetli srce kolebljivog hrišćanina, čas opet tama telesna toliko navali na njega, da se on potpuno predaje njoj.
Gospode dugotrpeljivi, ne ukloni svetlost lica Tvoga od nas ni za jedan tren oka, da nas tama ne savlada. Da ostanemo deca svetlosti do kraja, Gospode pomozi nam. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!