Danas slavimo sveca koji činio čuda: Pomolite mu se
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici
danas slave Prepodobnog Gerasima Jordanskog.
Prepodobni
Gerasim Jordanski:
Ovaj
znameniti svetitelj najpre se učio podvižništvu u misirskoj Tivaidi, pa je onda
prešao na Jordan i tamo osnovao obitelj, u kojoj je imao oko 70 monaha, i koja
i dan-danas postoji. On postavi naročiti ustav za svoj manastir, po kome:
monasi su 5 dana provodili u svojim kelijama pletući košnice i rogozine; nisu
smeli nikad ložiti oganj po kelijama; 5 dana jeli su samo po malo suha hleba i
urme; monasi su morali držati svoje kelije otvorene i kad bi izašli tako da bi
svak mogao, ako bi i što bi hteo, uzeti iz njihovih kelija; subotom i nedeljom
sabirali su se u manastirsku crkvu, imali zajedničku trpezu, sa varivom i s
malo vina u slavu Božju. Tada bi svaki monah donosio i stavljao pred noge
igumanove ono što je izradio za prošlih pet dana. Svaki je monah imao samo po
jednu haljinu. Sveti Gerasim bio je primer svima. Uz časni post nije jeo ništa
osim što se pričešćivao. Jednom vide lava gde riče od bola, jer beše mu trn u
nozi. Gerasim priđe, prekrsti se, i izvadi zveru trn iz noge. Lav se tako
ukroti, da je došao za starcem u manastir i tu ostao do smrti starčeve; a kad
starac umre, i lav svisne od bola za njim. Bio je na IV vaseljenskom saboru u
Halkidonu, u vreme Markijana i Pulherije, pa iako je i on najpre malo naginjao
monofizitskoj jeresi Evtihija i Dioskora, bude na Saboru veliki pobornik
Pravoslavlja. Sveti Jevtimije odvratio ga je od jeresi. Od učenika Gerasimovih
najslavniji je bio sveti Kiriak Otšelnik. Upokojio se sveti Gerasim 475. godine
i pređe u večnu radost Gospoda svoga.
Sveti mučenici Pavle i Julijana
Brat i
sestra iz Ptolemaide Finikijske. Behu strašno mučeni za Hrista od cara
Avrelijana, i najzad posečeni. Pri njihovim mučenjima mnoga su se čudesa
pokazala, koja videvši mnogi neznabošci obrate se u veru, te neki i od njih
biše posečeni, 273. godine i primiše vence.
Sveti Jakov Posnik
Živeo u VI
veku. Toliko se usavršio bio u bogougodnom životu, da je lečio molitvom najteže
bolesnike. No neprijatelj roda ljudskog navodio je na njega silna iskušenja.
Tako jednom od nekih podsmešljivaca bude poslata k njemu žena razvratna.
Pretvarala se pred njim i plakala no navlačila ga na greh. Videći da će pasti u
greh, Jakov stavi svoju levu ruku u oganj i držaše dotle dokle se sva ne
oprlji. Videći to, žena se ispuni strahom i užasom, pokaja se i popravi svoj
život. Ali, drugom prilikom on ne odole iskušenju, nego pade sa jednom devojkom,
koju behu roditelji doveli k njemu kao sumašedšu, da je isceli od ludila. On je
zaista isceli, no potom zgreši s njome, i onda, da bi sakrio greh, ubi je i
baci u reku. Kao i obično: od bluda do ubistva nije daleko. Deset godina potom
provede Jakov kao pokajnik živeći u jednome grobu. Poznade da mu je Bog
oprostio po tome, što jednom po molitvi njegovoj pade kiša u vreme velike suše
od koje stradahu i ljudi i stoka. Evo primera, sličnoga Davidovom, kako je opak
zli demon; kako, po popuštenju Božjem, može da obori najveće duhovne divove, i
kako opet iskrenim pokajnicima Bog po milosrđu oprašta i najteže grehove, i ne
kažnjava ih onda kada oni sami sebe kazne.
Beseda
o
kolebljivosti Pilata
Od tada gledaše Pilat da ga pusti...
Tada im ga predade (Pilat) da se razapne (Jov. 19, 12, 16)
Odtkud ova protivrečnost u Pilatu? Odtkud ovo
dvojstvo volje u jednom istom čoveku? Dok je stajao pod svetlošću lica
Hristova, Pilat je od sveg srca hteo da pusti Pravednika. No kad ga je obuzela
tama jevrejska, on se saglasio sa delima tame. To je seme, palo u trnje. Dok je
Hristovo lice svetlelo nad semenom, seme je niklo; ali čim je seme ostalo bez
te svetlosti, tama od trnja ugušila ga. Dok je Gospod Isus gospodarski govorio
Pilatu o Caru nebesnom, rekavši mu: ti ne bi imao vlasti nikakve nada
mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo. Pilat se osećao kao pobeđen strahom od
Boga. No kad je gomila jevrejska viknula Pilatu: ako ovoga pustiš, nisi
prijatelj ćesaru, Pilat je bio potpuno pobeđen strahom od cara zemaljskog.
I strah za telo nadvladao je strah za dušu, kao što se i dan-danas ponekad
dešava.
Pilat je bio učenik svetske mudrosti. A svetska
mudrost ne daje snage nego uleva strah. Svetska mudrost ne podržava dušu nego
telo. Svetska mudrost ne uleva strah za dušu nego strah za telo i za sve ono
što je telesno. Evo u Pilatu jednog jasnog i žalosnog primera, kakve ljude
vaspitava svetska mudrost mimo Boga i nasuprot Hrista. No Pilatova
slabokarakterna i kolebljiva duša nije slika samo neznabožaca nego i
neutvrđenih hrišćana. Poneki hrišćani posvednevno, i neosetno a često i
nesvesno, hteli bi čas da oslobode Hrista od mračnog i zločinačkog instinkta
jevrejskog u sebi, a čas opet da Ga puste tome instinktu na raspeće. To biva
uvek onda kada jedan hrišćanin pogazi neku zapovest Hristovu radi ispunjenja
neke svoje telesne želje. Čas svetlost te zapovesti osvetli srce kolebljivog
hrišćanina, čas opet tama telesna toliko navali na njega, da se on potpuno
predaje njoj.
Gospode dugotrpeljivi, ne ukloni svetlost lica
Tvoga od nas ni za jedan tren oka, da nas tama ne savlada. Da ostanemo deca
svetlosti do kraja, Gospode pomozi nam. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!