Danas slavimo Pepodobnog Prokopija Dekpolita, čuvara ikona
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici
danas slave Prepodobnog Prokopija Dekapolita, Prepodobnog Talaleja.
Prepodobni
Prokopije Dekapolit:
Ovaj
svetitelj beše iz Desetograđa (Dekapolisa) okolo mora Galilejskog, zbog čega se
i prozva Dekapolit. U mladosti odade se životu isposničkom i prođe sve
propisane trudove, kojima se srce čisti i duh uzvišava k Bogu. No kada nasta
gonjenje zbog ikona od strane zloga cara Lava Isavrjanina, Prokopije ustade u
zaštitu ikona, dokazujući da ikonopoklonstvo nije idolopoklonstvo, jer hrišćani
znaju da klanjajući se pred ikonama ne klanjaju se mrtvoj materiji nego živim
svetiteljima koji su naslikani na ikonama. Zbog toga bi Prokopije zverski
mučen, hapšen, bijen i železom strugan. Kad zli car Lav bi ubijen telom,
poginuvši dušom ranije, ikone biše povraćene u crkve i Prokopije se povrati u
svoj manastir gde provede ostatak dana u miru. U starosti preseli se u carstvo
Božje gde gleda s radošću žive angele i svetitelje, čije je likove na ikonama
čestvovao na zemlji. Skončao mirno u IX veku.
Propodobni Talalej, isposnik sirijski:
Beše najpre u manastiru svetog
Save Osvećenog, no posle se nastani na nekom groblju mnogobožačkom, čuvenom
zbog pojava zlih duhova i strašilišta. Da bi pobedio strah u sebi verom u Boga,
Talalej se nastani na tom groblju gde prožive mnoge godine, pretrpevši mnogo od
napada duhova i danju i noću. Zbog velike vere u ljubavi prema Bogu darova mu
Bog dar čudotvorstva, te učini mnoga dobra bolesnim i stradalnim ljudima.
Skončao oko 460. godine.
Prepodobni
Tit Pečerski:
Beše Tit
prezviter i imaše ljubav nelicemernu prema đakonu Evagriju, kao brat prema
bratu. No kolika bi njihova prva ljubav, tolika potom nasta međusobna vražda i
mržnja, posejana đavolom. Tako se omrzoše, da kad je jedan kadio u crkvi, drugi
se okretao i izlazio napolje. Tit pokušavaše više puta da se izmiri sa svojim
protivnikom, no uzalud. Razbole se Tit, i svi mišljahu, umreće. Zamoli da mu
dovedu Evagrija, da se oproste. Silom dovukoše Evagrija do postelje Titove, no
Evargije se ote i pobeže govoreći, da neće Titu prostiti ni ovoga ni onoga
sveta. Kako to reče, tako se prostre na zemlju i izdahnu. A Tit se diže iz
postelje zdrav i ispriča kako su demoni obletali oko njega sve dok on ne
oprosti Evagriju, a kada mu oprosti, demoni odbegoše i napadoše Evagrija, a
njega okružiše angeli Božji. Skončao 1190. godine.
Prepodobni Stefan:
Najpre bio dvorski činovnik kod
cara Mavrikija. Potom ostavio dvorsku službu i gonjen ljubavlju Hristovom podigao
dom milosrđa za starce u Carigradu. Skončao mirno 614. godine.
Sveti
mučenik Julijan Podagrik:
Stradao od podagre te
nije mogao ni stajati ni ići. Donet na nosilima pred sud za veru Hristovu. Živ
sažežen na lomači, sa svojim učenikom Kronionom, u vreme cara Dekija u
Aleksandriji.
Beseda:
o moći
Vaskrsitelja tela
Razvalite crkvu ovu i za tri dana ću je
podignuti (Jov. 2, 19)
To Gospod govori za crkvu tela Svoga. Razorite
Telo ovo i ja ću ga za tri dana vaskrsnuti! To govori Onaj koji zna moć svoju,
i koji je po moći Svojoj ispunio reči Svoje. Jer telo Njegovo bi razvaljeno,
izlomljeno. izbodeno, sahranjeno i tri dana tamom pokriveno. A trećega dana On
ga podiže; podiže ga ne samo iz groba na zemlju nego ga uzdiže do nebesa. I
tako On reče reč, i reč se Njegova obistini.
Znak dade Gospod Jevrejima, jer oni tražahu znak
od Njega. A kad im dade znak, kakav nikad niko pre Njega nije mogao dati, oni
mu ne poverovaše, nego zbunjeni i ustrašeni, potplaćivahu stražare sa Golgote
da slažu, i da objave laž, kako taj čudesni znak nije se desio, nego kako su ga
učenici ukrali iz groba!
Ne pomaže nikakav znak onima koji neće da
veruju. Jevreji su svojim očima gledali mnoga čudesa Hristova, pa ipak nisu
hteli verovati nego su govorili, za opravdanje svoga neverovanja, da On ta
čudesa čini pomoću knjaza đavolskoga! Ko neće da veruje u dobro,
tome ne pomažu svi znaci koje nebo može dati. Srce ispunjeno zlobom tvrđe je od
granita kamena. Um pomračen grehom ne može osvetliti sva svetlost nebeska, veća
od hiljade sunaca.
A kad čovek istera zlobu iz srca i spase um svoj
od tame grehovne, tada on vidi bezbrojne znake koje Bog daje onima koji hoće da
veruju - vide i veruju.
O braćo moja, ne grešimo se o milost Božju, i ne
podajimo se zlobi jevrejskoj. O braćo moja, svi su znaci već dati, i svi
blješte kao zvezde po nebeskom svodu svakome ko ima blago srce i pravomisaon
um.
Gospode Čudotvorče, Tebi slava i hvala vavek.
Amin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!