Vest: Danas obeležavavamo Svetog Lava rimskog i Svetog Flavijana

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Lava Rimskog, Svetog Flavijana Carigradskog.

 Sveti Lav Rimski

Rođen u Italiji od roditelja blagočestivih. Bi najpre arhiđakon kod pape Siksta III, a po smrti ovoga uzveden, i preko svoje volje, na presto pape rimskoga. Kad je Atila sa Hunima došao blizu Rima i spremao se već da razori i sagori ovaj grad, Lav izađe pred njega u arhijerejskom odjejanju, ukroti gnev hunskog vođe i otkloni propast Rima. Koliko se Atila dao usavetovati od svetoga čoveka, toliko se morao ustrašiti od vizije apostola Petra i Pavla, koji stajahu pored Lava, i plamenim mačevima prećahu Atili. I ne samo da je Lav spasao Rim, nego je on pomogao mnogo spasenju Pravoslavlja od jeresi Evtihijeve i Dioskorove. Jeres ova sastojala se u slivanju božanske i čovečanske prirode Hristove u jednu i, sledstveno, u odricanju dve volje u ličnosti Gospoda Spasitelja. Zbog toga bi sazvan IV vaseljenski sabor u Halkidonu, na kome se pročita poslanica Lava, koju Lav beše napisao i položio na grob svetog Petra, a sveti Petar ispravio. Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ovoga da mu javi da li su mu gresi oprošteni. Apostol mu se javi i reče da su mu svi gresi oprošteni, osim grehova u rukopolaganju sveštenika (iz čega se vidi koliko je težak greh nedostojnog rukopolagati). Svetitelj ponovo pripadne na molitvu dok nije bio izvešten da su mu i ti gresi izglađeni. Tad mirno preda dušu Gospodu. Sveti Lav upokojio se 461. godine.

 Sveti Flavijan

Sveti Flavijan, patrijarh carigradski posle svetog Prokla. Savremenik svetog Lava pape. Borio se odlučno protiv Evtihija i Dioskora, no živ ne dočeka trijumf Pravoslavlja na IV vaseljenskom saboru, jer pre toga na jednom jeretičkom saboru u Efesu bude bijen i gažen tako bezdušno da tu i umre. Verni vojnik Hristov, hrabri branilac i ispovednik vere pravoslavne. Upokojio se 449. godine.

Beseda:

o borbi nemoćnih sa Svemoćnim
A glavari sveššenički dogovorše se
da i Lazara ubiju (Jov. 12, 10)
Dogovoriše se prvo da ubiju Delatelja, pa onda i delo Njegovo. Jer vaskrsli Lazar beše delo Hristovo. Šta vredi. pomišljali su oni lukavo, ubiti Čudotvorca a ostaviti živa svedoka Njegovog najvećeg čuda? Tek onda bi se narod raspalio na njih kao na zločince! Pa ipak se dogodilo, da su ubili Hrista a promašili Lazara. Pa onda? Pa onda su oni -ili njihovi jednomišljenici - poubijali desetinu Njegovih apostola, a promašili stotine. Pa onda su poubijali hiljade, a promašili stotine hiljada. Pa onda su poubijali stotine hiljada, a promašili milione. Najzad se pokazalo da su i pobijeni iza njihovih leđa vaskrsavali u život kao pokošena trava a namenjeni ubistvu pred licem ubica rasli kao posejana trava. Uzalud je mudri Gamalil govorio: ako je ovo djelo od Boga, ne možete ga pokvariti (Dela Ap. 5, 39). Bogoborci su kroz sve vekove uzalud oštrili svoju nemoć, da poseku usev Božji. No što su ga oni više sekli, to je usev Božji bujnije rastao.
O bezumni hristoborci, i ondašnji i sadašnji! Vaš topuz odbija se od grada Hristovoga, i udara u vašu sopstvenu kolibu, i ruši je u prah i pepeo. Kroz sve vekove imali ste dovoljno saveznika: osim đavola uz vas su bili jeretici, idolopoklonici, fanatici, gatari i vračari, razvratni kneževi i bogataši, nasilnici i svi otupeli grešnici. Pobeđeni ste do sada, i bez svake sumnje svi saveznici vaši sa vama zajedno biće pobeđeni do na kraj vremena.
Neka je za to Tebi, svemoćni i neodoljivi Gospode, slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!