Vest: Danas obeležavamo Svetog Sveštenomučenika Teraponta - Odanije Vaskrsa

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sveti Sveštenomučenik Terapont (Odanije Vaskrsa).

Sveti sveštenomučenik Terapont

Sveštenomučenik Terapont, episkop sardijski. Obratio je mnoge Jeline u veru Hristovu zbog čega bude ljuto mučen od neznabožaca glađu, tamnicom i bijenjem. Obnažena po- ložiše ga na zemlju i vezaše za 4 suha koca, pa ga nemilosrdno biše sve dok mu meso zderaše s kostiju. No mučenik osta, ipak, u životu, a ona četiri suha koca ozeleneše i uzrastoše u visoka drveta, od kojih mnogi bolesnici dobijahu isceljenje. Najzad sveti Terapont bi zaklan kao jagnje, u vreme Valerijana, i preseli se dušom u Carstvo, da gleda slavu Božju u večnosti. Česno postrada 259. godine.

Sveti mučenici Teodora i Didim

U vreme zločestivog cara Maksimilijana beše u Aleksandriji Teodora devica, blagorodnog proishođenja i vaspitanja. Kao hrišćanka bi Teodora izvedena na sud pred neznabošce. Posle dugih istjazanja za veru Hristovu naredi knez mučitelj, da se baci u bludilište i da bude vojnicima dozvoljeno ulaziti k njoj na zadovoljenje telesne pohote. Sveta Teodora moljaše se Bogu prilježno, da je spase od skverni, i kada se ona moljaše, uđe k njoj vojnik po imenu Didim, reče joj, da je i on sluga Hristov, obuče nju u svoje vojničko odelo, a sebe u njeno žensko. Tada nju pusti da izađe, a on osta u bludilištu. Po tom uhvaćen bude i izveden pred sudiju, prizna da je hrišćanin, da je on spasao Teodoru i da je gotov za Hrista umreti. Bi osuđen na smrt i izveden na gubilište. Tada dotrča i Teodora k njemu i uzviknu: "Iako si ti spasao moju čast, ja nisam od tebe iskala da me spaseš od smrti. Ustupi meni smrt mučeničku!" Reče joj na to Didim sveti: "Vozljubljena sestro, ne sprečavaj me da umrem za Hrista i krvlju mojom operem grehe moje!" Čuvši ovu prepirku neznabošci oboje osudiše na smrt, i oboje behu posečeni, a tela im sažežena u ognju. Česno postradaše i zadobiše vence večne slave 304. godine u Aleksandriji.

Sveti David Garedžijski

Ovaj David beše jedan od trinaest otaca gruzijskih (v. 7. maj). Prozvan tako zbog Garedžijske pustinje, blizu Tiflisa, gde se podvizavao. U starosti reši se David s nekoliko učenika posetiti Svetu Zemlju. Ostavi, dakle, manastir na upravu starcima Lukijanu i Dodo, i krete na put. Kada su stigli do jednog brda, odakle se video Jerusalim, David se zaplaka i reče: "Kako da se drznem ja da svojim grešnim nogama hodim po stopama Bogočoveka?" Pa reče svojim učenicima da oni, kao dostojniji, idu i poklone se svetinjama, a on uze tri kamena i vrati se natrag. No Gospod ne dade da se skrije od sveta toliko smirenje, i angel se javi Iliji, patrijarhu jerusalimskom, i reče mu: "Pošlji odmah za starcem, koji se vraća za Siriju; u njega su tri kamena, on odnese sobom svu blagodat Svete Zemlje, njemu je dosta za blagoslov jedan kamen, a dva neka vrati u Jerusalim; taj starac je avva David Garedžijski". Patrijarh brzo pošlje ljude, koji stignu starca Davida i uzmu dva kamena, a njega puste. Onaj treći kamen i do danas leži na njegovom grobu, i ima čudotvornu silu isceljenja.

Beseda

o blagodati Božjoj objavljenoj kroz vekove

Da pokaže u vijekovima koji idu preveliko bogatstvo blagodati svoje (Ef. 2, 7)

Proročkim darom prorokovao je apostol Pavle o bogatstvu blagodati, koja će se kroz vekove izlivati na rod čovečji. Ono što je apostol prorekao, možemo mi, koji živimo blizu 20 stoleća udaljeni od apostola, proveriti na vekovima već minulim. Kao što su košnice ispunjene vrednim i medotočnim pčelama, tako su svi vekovi od Hrista do danas ispunjeni blagodatnim ljudima, devojkama i ženama.

O koliko se bogatstvo blagodati Božje pokazalo na bezbrojnim dušama, koje najpre biše grešne a posle postaše svete!

O koliko se bogatstvo blagodati Božje pokazalo na ljudima i ženama, najpre slabim i bojažljivim, koji potom junački ispovedahu Hrista Gospoda i radosno za Njega postradaše!

O koliko se bogatstvo blagodati Božje pokazalo kroz vekove i vekove na prostim i neukim, koji potom postaše mudraci istiniti i duhovni generali vojskama vernih Hristovih!

A pomislite, braćo, koliko još skrivene svetosti, nejavljenog požrtvovanja, nezapisanog junaštva, nepohvaljene vrline, leži u dubinama dvadeset hrišćanskih vekova! Kad se sve to objavi, sve to što je bilo u vekovima prošlim i u onim koji će doći do kraja vremena, tada će se i angeli i ljudi udiviti pred neiskazanim bogatstvom blagodati Božje. Tada će i sam apostol Pavle morati uzviknuti: iako sam apostol bio, ipak slaba mi je bila reč, da iskažem svu neizmernost bogatstva blagodati Božje, koja se čovekoljubno projavila u svetu.

O presveta Trojice, čovekoljubivi Bože naš, uzdigni srca naša, da neprestano slavimo i hvalimo preveliko bogatstvo blagodati Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!