Vest: Danas knjige u ruke, obeležavamo najučenijeg sveca.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Jovana Zlatousta.

Sveti Jovan Zlatoust, zlatna truba Pravoslavlja

Spomen ovoga svetila crkve praznuje se 13. novembra i 30. januara. A ovoga datuma praznuje se prenos njegovih česnih moštiju iz jermenskog sela Komana, gde je kao izgnanik umro, u Carigrad gde je ranije kao patrijarh upravljao crkvom. Kada se navrši trideset godina od njegove smrti, patrijarh Prokl održi jedan govor u spomen svoga duhovnog oca i nastavnika, i tim govorom toliko razgori ljubav naroda i cara Teodosija Mlađeg, prema velikom svetitelju, da svi požele da se Zlatoustove mošti prenesu u Carigrad. Priča se da se kovčeg s moštima nikako nije dao pokrenuti s mesta sve dok car nije napisao pismo Zlatoustu, moleći ga za oproštaj (jer majka Teodosijeva, Evdoksija, vinovna je bila za progonstvo svetitelja) i prizivajući ga da dođe u Carigrad, negdašnju rezidenciju svoju. Kad je ovo pokajno pismo položeno na kovčeg, kovčeg postane sasvim lak. Pri prenosu, mnogi bolesnici koji se dohvatiše kovčega, ozdraviše. Kada su mošti prispele u prestonicu, tada je car ponovo nad moštima molio svetitelja za oproštaj u ime matere svoje, i to kao da ona sama od sebe govori: "Dok ja živeh vremenim životom, pakost ti učinih, a sada kada ti živiš besmrtnim životom, budi koristan duši mojoj. Slava moja prođe i ništa mi ne pomože; pomozi mi ti, oče, u slavi tvojoj, pomozi mi pre nego što budem osuđena na Sudu Hristovom!" Kada je svetitelj unesen u crkvu Svetih Apostola i postavljen u presto patrijaršijski, tada je masa sveta čula iz usta njegovih reči: "Mir vsjem!" Prenos moštiju svetog Jovana Zlatousta izvršen je 438. godine (v. 30. januar i 13. novembar).

Prepodobni Tit Pečerski

Bio najpre vojnik, pa kada u nekom boju zadobi ranu u glavu, on se povuče od sveta u Pečerski manastir gde ozdravi i primi monaštvo. Provodio je vreme u neprestanom oplakivanju svojih ranijih grehova. Pred smrt bi izvešten kroz neku nebesku pojavu da su mu svi gresi oprošteni. Mošti mu počivaju u pešterama Teodosijevim.

Beseda

o nedoumici malovernih

Ko je ovaj da ga slušaju i vjetrovi i more? (Mat. 8, 27)
Tako su se pitali apostoli ne poznavajući još Gospoda Isusa a videći Ga kako utišava burno more i vetrove. Ko je ovaj da ga slušaju vjetrovi i more? To je Onaj koji je i stvorio vetrove i more. Kakvo je čudo, dakle, da ga NJegove sopstvene tvari slušaju? Nije li sekira poslušno oruđe u onim rukama koje su je načinile? Gospod je sve stvorio rečju, zato se sve i pokorava reči NJegovoj.
Ko je Ovaj, braćo? To je Onaj isti koji je i pre toga podizao vetrove i umirivao ih, i koji je uzburkivao more i obuzdavao ga. To je Onaj isti koji to i danas čini. Kao čovek On stade pred ljude i zapreti razigranom vetru i razuzdanom moru, da bi uništio zabludu kod ljudi, kao da se vetrovi i mora kreću i umiruju, ili slepim slučajem ili nekom zlobnom silom, i da bi zauvek otkrio istinu, da umna i dobra sila Stvoritelja upravlja i zapoveda svima stihijama po Svome promislu.
Ko je Ovaj? — pitahu apostoli. To je bezgrešni Sin Božji, o apostoli sveti, čije ćete ime vi proneti po celome svetu, i za čije ćete ime vi biti mučeni i zaklani kao jaganjci od vukova. Ko su vukovi? Oni koji misle, da se vetar sam od sebe kreće, i more samo od sebe uzburkava i utišava, ili samo od sebe, ili od đavola. O sveti apostoli, koji upitaste i odgovor istinit dobiste, i istinu celom svetu objaviste, molite se za nas, da se i mi svi prosvetimo tom istinom.
O Gospode, sveumni i svesilni, umiri vetrove greha i utišaj buru strasti naših prljavih i nedostojnih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!