Vest: Danas je Sveti mučenik Evpsihija

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Evpsihija.

 Sveti mučenik Evpsihije:

Beše blagorodnog porekla i vaspitan dobro u veri blagočestivoj. U vreme cara Julijana Ostupnika, kada u Kesariji upravljaše crkvom Božjom sv. Vasilije Veliki, ovaj Evpsihije stupi u brak sa devojkom uglednom. No ne beše mu dano ni jednoga dana da poživi u braku. Jer u vreme njegove svadbe desi se neznabožački praznik sa žrtvoprinošenjem idolu Fortuni. Evpsihije sa drugovima ode i polupa sve idole u hramu, pa i sam hram razori. Čuvši za ovo car Julijan, razgnevi se veoma i naredi, da se vinovnici poseku, da se mnogi hrišćani uzmu u vojsku, da se udari ogroman danak na hrišćane, da se o trošku hrišćana ponovo sazida hram Fortuni, i da se gradu tome oduzme počasno ime Kesarija (koje mu dade kesar Klavdije) i prozove pređašnjim imenom Maza. Sv. Evpishije beše najpre vezan za drvo i mučen ljuto, a po tom posečen, 362 god. Malo po tom opaki car Julijan poseti taj grad na svome putu za Persiju, protiv koje ratovaše. Sv. Vasilije iziđe mu u susret i iznese tri ječmena hleba u znak počasti i gostoprimstva. Car naredi da se svetitelju da kao uzdarje jedna šaka sena. Reče Vasilije caru: "ti se nama rugaš, o care, mi ti prinesmo hleb, kojim se hranimo, a ti nam daješ skotsku hranu koju ti ne možeš svojom vlašću pretvoriti u hranu ljudsku". - Na to car odgovori: "znaj da ću te tim senom hraniti kad se vratim iz Persije!" - No zlobni odstupnik nikada se više ne vrati živ iz Persije, jer pogibe tamo zasluženom i neprirodnom smrću.

 Prepodobni mučenik Vadim:

U vreme persijskog cara Sapora bi i Vadim, iguman jednog manastira i muž čuven zbog blagočešća, bačen u tamnicu sa sedam učenika. S njima u tamnici beše i neki knez Nirsan, takođe hrišćanin. Svaki dan izvodiše ih i tukoše. Uplaši se knez Nirsan i obeća napustiti veru i pokloniti se suncu. Saporu to bi ugodno, no obeća Nirsanu dati uz ostalo i sve imanje manastira Vadimovog, ako on svojom rukom poseče Vadima. Nirsan se na to saglasi. S drhtavom rukom, ustrašen od dostojanstvenog lika sv. Vadima, on udaraše mačem mnogo puta po vratu ovoga svetog muža, dok ga jedva poseče. No uskoro po tom pade u očajanje, te sam sebe probode mačem, i sam od sebe primi kaznu za ubistvo pravednika. Postrada sveti Vadim 376 god.

BESEDA:

o potrebi smrti radi roda mnogog

Zaista, zaista vam kažem: ako zrno

pšenično padnuvši na zemlju ne umre,

onda jedno ostaje; ako li umre mnogo

roda rodi (Jov. 12, 24)

Zašto sejač baca pšenicu u zemlju? Da li za to da bi pšenica umrla i istrulela? Ne, nego zato da bi živela i rod rodila. Sejući seme sejač i ne misli o smrti i trulenju semena nego o životu i rodu njegovom. Vaistinu, s radošću seje sejač seme svoje, ne misleći o smrti semena nego o životu i rodu. Sejač je Hristos Gospod, a ljudi su pšenica Njegova. On je blagoizvoleo nazvati nas pšenicom. Mnogo je i drugog semena na zemlji, no ništa nije dragocenije od pšenice. Zašto nas poseja Gospod po zemlji? Da li zato da bi umrli i istruleli? Ne, nego zato da bi živeli i rod rodili. On uzgredno pominje našu smrt, pominje je samo kao uslov života i mnogog roda. Cilj sejanja nije smrt nego život. No seme mora prvo da umre i da istruli; i On to samo pominje, jer zna da mi to svi i suviše dobro znamo. Samo nas uzgredno podseća na to, dok je Njegovo Jevanđelje u glavnome povest o životu, o životu i rodu. O tome nam On mnogo govori, jer zna da mi to ne znamo, i da se gušimo od neznanja i sumnje. I ne samo da nam govori mnogo o životu nego nam i pokazuje život. Vaskrsenjem Svojim pokazuje nam jasnije od sunca život i rod mnogi. I sva istorija Crkve Njegove jeste jasna mapa života.

O Gospodaru života nesavladljivog, spasi nas od smrti grehovne. Izbavi nas od smrti duševne. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!