Danas je Sretenje. Dan državnosti Srbije.
U Srbiji se danas, na Sretenje, obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, a ovaj dan kao državni praznik slavi se od 2002. godine.
Na današnji praznik su se desili neki od najvažnijih događaja u istoriji Srbije.
Prvi od njih desio se na zboru u Orašcu 1804. godine kada je podignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa.
Ustanak je početak srpske revolucije i borbe za oslobađanje od viševekovnog ropstva od Otomanske imperije. Sve jepočelo kao reakcija na janičarski zulum u Beogradskom pašaluku. Na skupu u Marićevića jaruzi kod Orašca, održao se skup svih viđenijih ljudi u potlačenoj Srbiji. Istog dana su već pokrenute akcije protiv turskih jedinica, mada se i sam ustanak brzo širio i naišao na veliki odziv naroda.
Prvi značajniji sukob desio u selu Drlupa gde je Karađorđeva vojska žestoko porazila Aganlijeve trupe. Posle prve pobede ustanici su dobili krila za naredne okršaje sa carskim trupama, iz kojih su izašli kao pobednici iz bojeva na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu. U oslobođenoj Srbiji ustanici su organizovali Praviteljstvujusči sovjet (vlada), osnovali Veliku školu. Posle poraza na 31. maja 1809. godine i pada Deligrada 23. avgusta iste godine ustanicima se polako pogoršava situacija. Zbog rata sa Napoleonom tokom 1812. godine, Rusija sklapa mir sa Turskom, i ustanici ostaju usamljeni. Tokom 1813. godine ustanici su se suočili sa ofanzivom Turske iz tri pravca, što dovodi do sloma ustanka, a Turci 7. oktobra ulaze u Beograd.
Iako je ugušen, prvi srpski ustanak predstavlja značajan korak ka konačnom oslobođenju Srbije u drugoj polovini 19 veka.
Drugi bitan događaj dogodio se u Kragujevcu 1835. godine kada je usvojen i zakletvom potvrđen prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kneževine Srbije.
Sretenski ustav proklamovao je prava na: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja. Sretenjski ustav – prvi na prostoru bivše Jugoslavije, kratko je trajao, ali je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba, a predstavljao je najistočniji odblesak Francuske revolucije.
Kada je srpski izaslanik Mihailo German krajem februara odneo Ustav u Carigrad, turski ministar inostranih poslova je izjavio da je to “zarazitelna konstitucija”. Ruski poslanik u Carigradu Butenjev bio je još strožiji, optužujući Srbe da su napravili francusko-švajcarsku konstituciju. Knez Miloš, jedva je dočekao ovo odbijanje velikih sila, pa je Ustav ukinut već 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja a njegov tvorac Dimitrije Davidović je isteran iz službe.
Dan državnosti Srbije, 15. februar, slavio se do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi 2002. godine.
Regionalne.rs svim građanima Srbije čestita Dan državnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!