Vest: Danas bez britve, igle i konca. Danas je Sveti Jeremija

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog proroka Jeremiju.

Sveti prorok Jeremija:

Rođen na šest stotina godina pre Hrista u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima. Počeo prorokovati u petnaestoj svojoj godini u vreme cara Josije. Prorokovao pokajanje caru i velikašima i lažnim prorocima i sveštenicima; i u vreme toga cara Josije jedva spase život svoj od ubistvene ruke ogorčenih velikaša. Caru Joakimu proreče, da će njegov pogreb biti kao pogreb magarca, tj. izbaciće se mrtav van Jerusalima, i telo će mu se dugo povlačiti po zemlji bez pogreba. Zbog toga bi Jeremija bačen u tamnicu. Ne mogavši pisati u tamnici, Jeremija prizva Varuha, koji stade kod prozorčića tamnice, a on mu diktiraše. Kada caru bi pročitano ovo proročanstvo, gnevan car dohvati hartiju i baci je u oganj. Promisao Božji spase Jeremiju iz tamnice, a na Joakimu se ispuni reč proročka. Caru Jehoniji proreče, da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom svojom i da će tamo umreti, što se sve uskoro i zbi. Pod carem Sedekijom metnu Jeremija jaram na svoj vrat i hođaše kroz Jerusalim proričući pad Jerusalima i ropstvo u jarmu Vavilonjana. Pisao je roblju jevrejskom u Vavilon, da se ne nadaju povratku u Jerusalim, jer će ostati u Vavilonu sedamdeset godina, što se i dogodi. U dolini Totef, pod Jerusalimom, gde su Jevreji prinosili idolima decu na žrtvu, Jeremija uze zdrav lonac u ruke i razbi ga pred narodom proričući skoro sokrušenje carstva Judejskoga. Uskoro Vavilonci zauzmu Jerusalim, cara Sedekiju ubiju, grad opljačkaju i razore, a ogroman broj Jevreja poseku u dolini Totef na mestu gde su deca klana na žrtvu idolima, i gde je prorok razbio ovaj lanac. Jeremija sa levitima uzme kivot iz hrama i odnese na brdo Navat, gde je Mojsej umro, i tu ga skrije u jednu pešteru. Oganj pak iz hrama skrije u jedan dubok bunar. Primoran bude od nekih Jevreja da ide s njima u Misir gde proživi četiri godine, i tada bude od svojih sanarodnika kamenjem ubijen. Misircima prorekao sokrušenje njihovih idola i dolazak u Misir Deve sa Mladencem. Postoji predanje, da je sam car Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije. Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino preneto i sahranjeno u Aleksandriji.

Prepodobni mučenik Akakije Papučar:

Iz sela Neohora kod Soluna. Bijen mnogo od svog majstora u Serezu, on se poturči. Potom kao pokajnik i monah živeo u Hilandaru. Njegova siromašna, no hristoljubiva majka posavetuje mu: "Kao što si se dobrovoljno odrekao Gospoda, tako sad moraš dobrovoljno i hrabro primiti mučeništvo za slatkoga Isusa". Sin posluša majku, i s blagoslovom Svetogorskih otaca ode u Carigrad gde bude posečen od Turaka 1. maja 1816. godine. Glava mu se čuva u manastiru Pantelejmonu.

Prepodobni Pafnutije Borovski:

Sin tatarskog velikaša, koji docnije primi veru hrišćansku. U svojoj dvadesetoj godini zamonaši se Pafnutije i proživi u manastiru do svoje devedeset četvrte godine, kada se upokoji u Gospodu. Bio je devstvenik i podvižnik, zbog čega i veliki čudotvorac i prozorljivac. Skončao 1478. godine.

BESEDA:

o sili reči Gospodnje

Nije li riječ moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen? (Jerem. 23, 29)

Jeste, Gospode, reč je Tvoja zaista kao oganj koji zagreva pravednika a žeže nepravednika. I reč je Tvoja zaista kao malj koji mekša kamenitu tvrdinu srca pokajnika a razbija u prašinu srca nepokajanih grešnika.

Ne goraše li naše srce u nama kad ti govoraše (Lk. 24, 32)? pitahu se apostoli posle razgovora sa vaskrslim Gospodom. Kad je srce u čoveku pravo, ono gori od reči Gospodnje, i topi se od miline, i širi se od ljubavi. A kad je srce u čoveku nepravo i od greha okamenjeno, onda se ono od reči Gospodnje peče i još više otvrdnjava. I otvrdnu srce faraonovo.

Zalud se grešnici utvrđuju u tvrđave svoje od kamena, u tvrđave svoje od železa, u tvrđave svoje od srebra i zlata, i odbacuju oklop pravde Božje. Kao silan i neodoljiv malj kakva je reč Gospodnja, kad On izrekne osudu tih kamenih utvrđenja, u koja se grešnici utvrđuju.

Zalud nevernik utvrđuje dom svoj tvrdim kamenom, i državnik državu okamenjenom mudrošću zemaljskom ne uzdajući se u Boga živoga. Reč Gospodnja pada kao malj na sve što je sazidano mimo Boga, ili protiv Boga, kao silan i neodoljiv malj.

O braćo, ne uzdajmo se u tvorevine svoje od kamenja, ni od mermernog niti od zlatnog niti od srebrnog kamenja, niti od bezbožnog kamenja sopstvenih misli svojih. Sve je to slabije pred silom Božjom negoli prah pred silom vetra.

O Gospode svesilni, pomozi nam da primimo reč Tvoju i da na njoj zidamo sav život svoj i u ovom i u onom svetu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!