Vest: Ako se danas pomolite svetom Porfiriju, bićete neustrašivi

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Porfirija, Svetog mučenika Jovana Kalfa.

 Sveti Porfirije, episkop Gaski:

Ovaj veliki arhipastir rodi se u Solunu od roditelja bogatih. Svoju mladost do dvadesetpete godine provede u rodnome gradu, potom napusti dom roditeljski i svetski život i udalji se u Misirsku pustinju. Pod rukovodstvom opitnoga duhovnika mladi Porfirije se tu zamonaši i provede pet godina. Onda poseti Svetu Zemlju u društvu sa svojim vernim drugom, inokom Markom. Blizu Jerusalima podvizavaše se u nekoj pešteri opet pet godina. No tada se raslabi u nogama te ne mogaše ići. Ipak, puzeći na kolenima, on je stalno posećivao službe Božje. Jedne noći u viziji javi mu se sam Gospod i isceli ga od neduga u nogama, te posta potpuno zdrav. Kada bi izabran za episkopa u Gazi, Porfirije se s teškim srcem primi te dužnosti. U Gazi on zateče samo dvestoosamdeset hrišćana; svi ostali žitelji behu idolopoklonici, i to vrlo fanatični. Samo svojom velikom verom i strpljenjem Porfirije uspe da Gazane prevede u veru Hristovu. Morao je lično putovati u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustu, da ište potporu u neravnoj borbi s idolopoklonicima. Željenu potporu on i dobije. Idolski se hramovi zatvore, kumiri poruše i sazida krasna crkva sa trideset mermernih stubova. Zidanje ovoga hrama pomogla je naročito carica Evdoksija. Porfirije je poživeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraćenu u veru hrišćansku, no to tek posle mnogih svojih napora, stradanja i suznih molitava Bogu. Upokojio se mirno 421. godine. Čudotvorac bio za života i posle smrti. Mošti mu počivaju i sada u Gazi.

Sveti mučenik Jovan Kalfa:

Ovaj svetitelj rodio se u Galati u Carigradu. Po zanimanju bio je neimar, zidar (Kalfa znači neimar). Zbog usrdnog ispovedanja vere hrišćanske zamerio se Turcima i Turci ga počnu primoravati da se poturči. "Neću se ja odreći moga slatkoga Isusa Hrista", odgovori Jovan hrabro, "u Njega verujem, Njemu služim, Njega ispovedam". Posle teških mučenja Turci ga poseku 26. februara 1575. godine u Carigradu. Česno postrada za ljubljenog Hrista i preseli se u dvore Gospodnje.

Beseda:

o milostinji unutrašnjoj
Ali dajite milostinju od onoga što je unutra,
i gle, sve će vam biti čisto (Lk. 11, 41)
Čistota spoljašnja dolikuje čoveku. No to je mala čistota. Čistota unutrašnja nesravnjeno je važnija od čistote spoljašnje. To je velika čistota. Jedan sud može korisno poslužiti samo ako je on iznutra opran i čist, ma spolja bio garav i pepeljav. Ako je čaša iznutra prljava, njena spoljašnja čistota nikoga ne će privući da iz nje pije. Ako je zdela iznutra garava i pepeljava. ko će se usuditi da iz nje jede? Više je u svetu učitelja i primera spoljašnje nego unutrašnje čistote. Jer je lakše i učiti i primerom pokazati čistotu spoljašnju nego unutrašnju.
No pogledajte, braćo, kako Učitelj i Primer velike čistote stavlja ovu veliku čistotu u zavisnost od unutrašnje milostinje. Milostinja, koja se čini od srca, čisti čovekovo srce. Milostinja, koja se čini od duše, čisti čovekovu dušu. Milostinja, koja se čini od sveg uma, čisti čovekov um. Jednom rečju, unutrašnja milostinja čisti celoga čoveka. Ako li je milostinja samo od ruke, ona ne čisti ni ruku a kamoli srce, i dušu, i um. Neophodna je i milostinja od ruke, no ona čisti darodavca samo onda kada srce pokreće ruku na milostinju. No osim te milostinje od ruke postoje i druge vrste milostinje. Molitva za ljude jeste milostinja unutrašnja, a tako isto i žalostivost prema ljudskom bolu i radost u radosti tuđoj. To je milostilja što ide od srca i stvara čistotu u srcu, i u duši, i u umu.
Prečisti Gospode, pomozi nam da istinskom milostinjom zadobijemo veliku čistotu, Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici!